Posle niza zanovetanja i opstruisanja da formiraju Zajednicu srpskih opština, Isa Mustafa i Hašim Tači, premijer i predsednik Kosova, rešili su da idu i korak dalje. Umesto ZSO, Tači sada osniva Komisiju za pomirenje žrtava porodica, a Mustafa traži novi format pregovora u koji bi bila uključene opozicija sa obe strane, kao i pripadnici nevladinog sektora.
Sputnjik istražuje šta se krije iza tih iznenadnih poteza.
Naime, ni Tačijev ni Mustafin predlog nisu novi, ni njihovi. Tači je samo realizovao ono što mu je kao ideju natukla Hilari Klinton tokom poslednje posete Prištini kada je predložila da „krene sa nacionalnim pomirenjem pre svega u okviru srpske zajednice na Kosovu“. Mustafa je pak ponovio ideju koju je prošle godine šefici pregovaračkog tima Prištine Editi Tahiri iznela nova šefica Kancelarije Evropske unije na Kosovu Natalija Apostolova.
Poenta, kako se pretpostavlja, i Tačijeve i Mustafine „ideje“ je da se srpska zajednica na Kosovu i u političkom i u svakom drugom smislu što više „izoluje“ od uticaja Beograda, kako bi se u jednom trenutku u pregovorima u Briselu suočili Srbi sa Kosova i Srbi iz Beograda, čime bi Priština napokon ostvarila svoj cilj. Nezvanično, u celu priču oko procesa „pomirenja“ Tači je angažovao i Martija Ahtisarija, bivšeg posrednika u pregovorima za status KiM, koji mu je predložio i da u pogodnom trenutku Srbima na Kosovu ponudi opciju „izjašnjavanja“ koja bi trebalo da ih natera da se odluče da li je za njih glavni grad Priština ili Beograd.
Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju, za Sputnjik kaže da je i jedno i drugo pokušaj odugovlačenja realizacije onoga što je dogovoreno, pre svega formiranje ZSO, kao i pokušaj razvodnjavanja čitavog procesa.
„Priština iz dana u dan pokazuje da koristi sve načine da blokira normalizaciju odnosa i da natera Beograd da povuče neki potez kako bi se krivica posle prebacila na nas. To su predlozi koji ne bi imali nikakav efekat, a od Prištine se očekuje da ne filozofira mnogo i da ne izmišlja raznorazne predloge nego da urade jednostavnu stvar, da odrade svoj deo posla kad je u pitanju formiranje ZSO i da onda nastavimo razgovor o novim temama — imovini, položaju SPC, povratku proteranih Srba… Dakle, o svim onim pitanjima od kojih Priština uporno beži“, ocenjuje Drecun.
Što se tiče Tačijeve inicijative, naš sagovornik napominje da je to vrhunac licemerja, jer bi predsednik Kosova morao da bude u vrhu onih koji će biti procesuirani u Specijalnom sudu za zločine koje je počinila OVK.
„Ključ za pomirenje je kažnjavanje onih koji su počinili zločine. Ne može Tači da bude taj koji će predvoditi ili predlagati načine za pomirenje. Dok on ne bude u zatvoru tu nema uslova za pravo pomirenje između Srba i Albanaca“, ubeđen je Drecun.
Opozicija na Kosovu vrlo je jasno stavila do znanja šta misli od Mustafinom predlogu.
Poslanici stranke „Samoopredeljenje“ bili su veoma jasni. Oni mogu da učestvuju, ali ne u briselskim pregovorima, već u pregovorima sa Beogradom koji se tiču priznanja Kosova. Iz Alijanse za budućnost Kosova, stranke Ramuša Hardinaja, oglasili su se saopštenjem u kojem su, osim uslova priznanja, postavili i pitanje ukidanja poternica za „oslobodiocima Kosova“. Obe stranke bile su izričite da pomirenja i pregovora nema dok Beograd ne prizna genocid nad albanskim stanovništvom na KiM.
I u Beogradu, barem u onim strankama koje su želele da prokomentarišu predlog da učestvuju u pregovorima, nema sloge.
Sanda Rašković Ivić, nekada na čelu Demokratske stranke Srbije, a sada šefica poslaničkog kluba „Za spas Srbije — Nova Srbija“, kaže da bi u potpunosti trebalo resetovati briselske pregovore.
„Spadam u one koji misle da pregovore treba vratiti u SB UN. Briselski pregovori nisu Srbiji doneli ništa i u tom smislu bi trebalo promeniti format pregovora i zaista uključiti i opozicione snage u priču o Kosovu i Metohiji. Mislim da bi opozicija držala ’ručnu kočnicu‘ i ne bi zarad puta u EU sve davala“, veruje ona.
Božidar Delić, član Odbora za Kosovo i Metohiju iz Srpske radikalne stranke, kaže da ni po koju cenu radikali ne bi bili deo tog procesa.
„Šta god oni istakli u prvi plan iza toga postoji neka skrivena namera. U pregovorima bismo mogli da učestvujemo samo ako bi se ceo proces vratio u UN i kada bi na našoj pregovaračkoj strani, pošto su na prištinskoj EU i Amerika, bila Rusija“, kaže Delić.
