Nije prošlo ni mesec dana od kako je Donald Tramp na čelu SAD, a već mu se ne mogu pobrojati „klipovi u točkovima“ od strane političkih neistomišljenika. Od činjenice da visoki funkcioneri Republikanske stranke kandidata sopstvene partije danas ocenjuju kao nefunkcionalnog predsednika, preko odluke američkog Apelacionog suda da odbaci Trampovu zabranu građanima sedam muslimanskih zemalja ulazak u SAD, do najnovijeg „hladnog tuša“ za novog američkog lidera — saznanja da su pojedini američki obaveštajci krili od predsednika poverljive obaveštajne podatke, navodno u strahu da će oni „procuriti u medije“.
Pod pritiskom javnosti, neki Trampovi najbliži saradnici podnose ostavke ili povlače svoje nominacije, poput savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina i Trampovog kandidata za ministra rada Endrua Pazdera. Naravno, ne treba zaboraviti ni odnos mejnstrim medija prema novom šefu Bele kuće, koji se nije promenio u odnosu na period kada je on trčao predsedničku trku.
Može li Tramp u ovakvim okolnostima uopšte normalno obavljati predsedničku funkciju? Saša Adamović iz Centra za konzervativne studije, istoričar i poznavalac američkih prilika, za Sputnjik kaže da je očito da neprijatelji aktuelne administracije sve čine da „parališu“ Belu kuću.
„Pritisak na Donalda Trampa bukvalno ne prestaje od izbora. Bilo ga je i u tranzicionom periodu, a nastavlja se i nakon inauguracije. Nema primirja ni od strane liberalnih medija, a Tramp se suočava sa onom strukturom moći koju je na izborima pobedio i koja sada pruža veliki otpor bilo kakvoj promeni utvrđene politike koja se vodila u proteklih četvrt veka. Da je ta takozvana ’duboka država‘ i te kako jaka i uticajna pokazuje i slučaj generala Flina, koji je morao da podnese ostavku“, kaže Adamović.
Sličnog stava je i Dmitrij Drobnicki, nezavisni analitičar i stručnjak za SAD, koji za Sputnjik kaže da je Tramp bio veoma neobičan kandidat, a sada je postao veoma neobičan predsednik.
„Iako je Tramp formalno kandidat iz redova republikanaca, on je spreman da sprovodi samo deo njihove politike koja se tiče unutrašnjih pitanja. Uprkos tome, on i dalje ima određenu podršku republikanaca koji smatraju da bi potpuno odustajanje od Trampa za njih bila vrsta političkog samoubistva, jer nikada više neće imati toliko vlasti u rukama. Ali za većinu političara on i dalje nije ’njihov čovek‘ i malo ko u Kongresu deli njegove stavove. Tramp će sada ili izgubiti bitku, ili će promeniti ceo američki sistem i prilagoditi ga svojim stavovima. Naravno, sistem će se protiviti ovoj drugoj opciji, a znamo da ima moćne adute poput specijalnih službi koje nisu na strani Trampa“, objašnjava Drobnicki.
Kako kaže, ili će Tramp pobediti sistem, ili će sistem pobediti njega.
„Sistem koji je izgubio na izborima sada uz pomoć takozvane ’duboke države‘ daje sve od sebe kako bi ometao Trampa. Ostavku njegovog savetnika Flina treba sagledavati upravo u ovom kontekstu. Oni koji su ’pripremali‘ Flinovu ostavku prekršili su zakone SAD. Kako se drugačije može nazvati krađa poverljivih podataka o pregovorima? Sada su na meti i drugi njegovi savetnici. Mislim da Tramp ima određeni plan, u suprotnom, postaće marioneta establišmenta“, napominje Drobnicki.
Saša Adamović smatra da su pitanja spoljne politike administracije Donalda Trampa, koja podrazumevaju promenu politike prema Rusiji, možda do sada i najvažnija. Kako kaže, tu postoji ujedinjeni otpor neokonzervativaca i bivših struktura moći koje žele da zadrže staru, agresivnu politiku prema Rusiji, i pokušavaju da spreče promenu politike Vašingtona prema Moskvi. Primetno je, dodaje on, da kada je reč o Trampovoj spoljnoj politici prema Izraelu ili Kini, on ne nailazi na tako veliki otpor kao kada je reč o njegovoj nameri da poboljša odnose sa Rusijom.
„Stejt dipartment je bastion one stare politike SAD koja se vodila prema Rusiji i ta promena ne može da dođe brzo. Očito je da Trampu treba još vremena da bi mogao da sprovede sve ono što namerava u spoljnoj politici. Tu će verovatno i dalje imati najvećih problema jer vidimo da liberalni mediji ne žele da se stvar oko Rusije završi samo na generalu Flinu, već žele da ostvare pritisak na Trampa. Moguće da će i sam Tramp i njegova administracija pokušati da amortizuju sve te pritiske tako što će napraviti korak nazad, da bi kasnije napravili dva koraka napred i ja u tom kontekstu i tumačim nove izjave prema Rusiji koje dolaze od strane ljudi iz nove američke administracije“, objašnjava Adamović.
Trampove izjave o Krimu za Sputnjik je prokomentarisao i Dmitri Drobnicki.
„Oni koji su smatrali da će Tramp odmah nakon dolaska na vlast priznati Krim kao deo Rusije i naterati sve ostale članice NATO-a da učine isto, očigledno žive u nekom paralelnom svetu. Tramp je ipak predsednik SAD, a ne ruski agent, kako pokušavaju da prikažu Si-En-En i slični izvori“, poručuje Drobnicki.
Za Trampa je, ističe Drobnicki, pobeda na izborima bila samo početak borbe, u kojoj on nije usamljen.
„Tramp ima istomišljenike. Pomenuo bih samo tri najistaknutije ličnosti iz redova predstavnika ’drugačije Amerike‘ — Stiva Benona, čoveka zaduženog za Trampovu strategiju, Stivena Milera, autora koncepcije ’Amerika pre svega‘ i njegovog zeta Džareda Kušnera, koji je zajedno sa Majklom Flinom razradio za Trampa alternativnu bliskoistočnu strategiju. Osim toga, na Trampovoj strani su sindikati policajaca, vojna lica, pa su i birači dosledno uz njega. Ishod bitke je nemoguće predvideti. Tramp je jednom rekao da planira da isuši ’vašingtonsku močvaru‘, ali da li je on stvarno mislio da će se močvara predati bez borbe?“, kategoričan je Drobnicki.
