Iako je američka predsednička trka prošla, a u Belu kuću ušao njen pobednik Donald Tramp, ruska tema ostaje pogodan teren za unutarpolitičke obračune. Pritisnuta od establišmenta nasleđenog od Baraka Obame, nova administracija poslednjih dana daje sve oštrije izjave o Rusiji. Jedna od njih je i poruka novog sekretara za odbranu Džejmsa Matisa, koji je na sastanku ministara odbrane zemalja NATO-a rekao da SAD ostaju posvećene obnavljanju saradnje sa Rusijom, ali da nameravaju da sa Moskvom razgovaraju „sa pozicije sile“.
Grigorij Tiščenko, zamenik direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja, kaže da je ovom izjavom Matis doprineo očuvanju napetosti u odnosima između Zapada i Rusije i da je treba posmatrati u kontekstu poslednjih događaja u američkoj administraciji.
„Ostavke Trampovog savetnika Majkla Flina i izjave portparola Bele Kuće Šona Spajsera da Rusija mora da vrati Krim, to su karike istog lanca. Izjava šefa Pentagona znači da jastrebovi jačaju pritisak na predsednika SAD, i zato i sam predsednik donekle mora da ’doliva ulje na vatru‘ određenim izjavama na račun Rusije, iako to nije u skladu sa onim što je govorio tokom predizborne kampanje“, primećuje Tiščenko.
Po njegovom mišljenju, Tramp na taj način pokušava da ublaži kritike povodom eventualnih „veza sa Rusijom“.
Ipak, ruski stručnjak smatra da izjava o „poziciji sile“ nije najvažnija Matisova poruka, jer slične izjave često daju i drugi zapadni zvaničnici. Na sastanku ministara odbrane zemalja NATO-a u Briselu, on je pre svega poručio da je neophodno povećati doprinos u zajednički budžet ove organizacije, jer zemlje-članice Alijanse i dalje veoma nerado izdvajaju dva posto BDP-a u korist NATO-a, podseća Tiščenko.
Mihail Hodarjonok, nezavisni vojni analitičar, primećuje da su se određeni ruski političari nadali da će nakon dolaska Trampa na vlast doći do normalizacije bilateralnih odnosa, ali da stalno zaboravljaju da američka spoljna politika praktično ne zavisi od promene šefa države.
„Bilo bi naivno očekivati da će Pentagon promeniti retoriku, ali u svakom slučaju, dijalog sa pozicije sile je apsolutno pogrešna politika, jer je nemoguće na takav način razgovarati sa zemljom koja je najveći konkurent SAD kada je reč o vojnoj moći. SAD bi trebalo da shvate da zveckanje oružjem ne vodi ničemu i da sa tačke gledišta Rusije ne dolazi u obzir ništa osim ravnopravnih bilateralnih odnosa, koji će dvema zemljama doneti uzajamnu korist“, naglašava Hodarjonok.
