Imenovanjem 19 sudija, Specijalni sud za ratne zločine OVK formalno je započeo svoj rad, a podizanja prvih optužnica neće biti u prvoj polovini ove godine. Sud je osnovan posle izveštaja Dika Martija, švajcarskog političara i bivšeg državnog tužioca, koji je kao član je parlamenta Saveta Evrope 14. decembra 2010, uz pomoć srpske vlade, podneo izveštaj o nehumanom tretmanu ljudi i o trgovini ljudskih organa na Kosovu koju je organizovao Hašim Tači.
Koje će se optužnice i imena naći pod udarom ovog suda Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, nije mogao da precizira, ali se, kako kaže, sve drži u strogoj tajnosti.
„Sud mnogo toga istražuje, ali koji će zločin obuhvatiti je posebno pitanje, kao i za šta će prikupiti dokaze. Mnogo je vremena prošlo, a malo je svedoka i živih i onih koji su spremni da govore. Ali, početna osnova, dakle, svakog istraživanja ko bi mogao da se nađe na optužnicama je izveštaj Dika Martija. U tom izveštaju se pominje kompletna Drenička grupa, u kojoj su Hašim Tači, Džavid Haljiti, Kardi Veselji, Agim Čeku, Sulejman Selimi zvani Sultan. Dakle, ako ih je Dik Marti identifikovao kao nosioce ratnih zločina i optužio ih za umešanost u ilegalnu trgovinu organima, onda bi bilo prirodno očekivati da imena koja se pojavljuju u njegovom izveštaju, uz neka druga koja su sa njima povezana, budu na toj velikoj, prvoj optužnici koja će biti podignuta. To je ono što može da bude početni trag“, objašnjava Drecun, napominjući da treba stalno imati u vidu da je sud formiran i da sudi na osnovu Martijevog izveštaja.
Masakr rudara u Likovcu
Prema izveštaju Saveta Evrope od 12. decembra 2010, organizator otimanja ljudi i trgovine ljudskim organima bio je Hašim Tači i Drenička grupa. Osim Tačija, u izveštaju Dika Martija pominju se i Azem Sulja (bivši načelnik bezbednosti OVK), Redžep Haljiti (jedan od osnivača OVK i predstavnik Tačijeve stranke u Predsedništvu kosovske skupštine), Kadri Veselji (šef Tačijeve tajne policije) i Fatmir Ljimaj (bivši Tačijev zamenik u stranci i ministar građevinarstva u prethodnoj vladi). Za najzloglasnija mesta na okupiranim teritorijama u kojima je Tačijeva Drenička grupa zatvarala i ubijala uglavnom kidnapovane Srbe smatraju se logor Likovac u opštini Srbica, zatim Lapušnik u opštini Glogovac, Zočište u opštini Orahovac i Glođane u opštini Dečane.
Prema podacima iz 1998, u Likovac je odvedeno 26 ljudi, među kojima i deset rudara sa kopa Belaćevac. U Lapušnik četrdesetak zatvorenika, Zočište tridesetak, a najviše u Glođane, oko 60. Tokom 1999. taj broj je porastao na 500 ljudi. Oni su mučeni, ubijani, a neki su odvedeni u Albaniju, gde su im vađeni organi. Jedan od glavnih dokaza protiv Tačija i njegove Dreničke grupe koji je dostavljen timu Klinta Vilijamsa je video-snimak iz logora u Likovcu, na kome se, osim pripadnika ove grupe, vidi i četvorica kidnapovanih Srba sa okupiranih teritorija.
Video iz logora u Likovcu snimili su pripadnici OVK u maju 1998. Na njemu se vide Žarko Spasić, radnik EPS-a na kopu Belaćevac, kidnapovan 14. maja 1998. na radnom mestu, Dejan Stoiljković, policajac iz Gnjilana, kidnapovan 19. maja 1998, Vladimir Spasić, kidnapovan 19. maja 1998, i Miroslav Šuljinić, radnik iz Kline, kidnapovan 21. maja 1998.
Posmrtni ostaci Šuljanića pronađeni su 2005. u masovnoj grobnici kod Lapušnika. U izveštaju Dika Martija stoji da su unutar Albanije postojali improvizovani logori u kojima su ubijani zarobljeni civili, većinom Srbi, a njihovi organi prodavani na crnom tržištu. Takvih mesta, prema Martijevom izveštaju, bilo je četiri — privatna kuća u selu Bicaj, dve kuće u gradiću Burelj, privatna kuća (poznata kao „žuta kuća“) u selu Ripe kod Burelja, kao i seosko imanje u mestu Fušt Kruj (kod Tirane).
Ubijanje civila u Klečkoj
U Martijevom izveštaju, sadašnji predsednik Kosova Tači označen je kao vođa, dok su ostali bili umešani u naređivanje, a u nekim slučajevima su i lično nadgledali ubistva. Od pomenutih, samo je Ljimaj zvanično procesiran pred Haškim tribunalom, koji ga je optužio za zločine protiv čovečnosti, nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva Srba i Albanaca u logoru Lapušnik kod Glogovca u leto 1998. Uhapšen je 18. februara 2003. u Republici Sloveniji, a 4. marta 2003. izručen je Hagu. Suđenje mu je počelo 15. novembra 2004, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Ljimaj je ponovo optužen u julu 2011. za naređivanje i učešće u neljudskom maltretiranju srpskih civila i uhapšenih Albanaca koji su uhapšeni u martu 1999. i zatvoreni u dva zatvora u Klečki. Zajedno sa Fatmirom Ljimajem su optuženi i Nedžmi Krasnići, Naser Krasnići, Naser Šalja, Sabit Šalja, Refi Mazreku, Arben Krasnići, Šaban Šalja, Behljulj Ljimajt i Besim Šurdaji, međutim, Ljimaj je ponovo oslobođen. Pred sudom Euleksa optužen je zbog korupcije, a optužnica se čeka.
U Klečkoj je se desio masakr, masovno ubistvo 22 civila srpske nacionalnosti tokom jula 1998. Njih je OVK kidnapovala, streljala a potom spalila. To je bio jedan od najtežih zločina koje je počinila OVK pre i tokom rata na KiM. Pripadnici albanske terorističke OVK su u toku 1997. i 1998. kidnapovali civile i pripadnike jugoslovenske vojske i srpske policije. U periodu od 17. do 22. jula 1998. pripadnici OVK su, tokom napada na selo Orahovac, kidnapovali i zarobili 43 civila srpske nacionalnosti, koje su sa još oko stotinu drugih zarobljenih iz okolnih mesta odveli prema Mališevu, a kasnije u Klečku, gde je bila jedna od baza OVK. Direktno odgovornim, osim Ljimaja, smatra se i 11 pripadnika 121. OVK brigade koju je Ljimaj predvodio, od kojih bi jedan mogao biti potencijalni svedok: Besim Šurdaj.
Etničko čišćenje Lipljana
Masakr u Starom Gracku mogao bi takođe biti jedan od prvih slučajeva, ako ne i prvi pred novim sudom. U ovom mestu ubijeno 14 srpskih zemljoradnika, koji su otišli u polje da žanju pšenicu na svojim njivama. Ubili su ih pripadnici OVK 23. jula 1999, svega nekoliko dana po dolasku pripadnika Kfora i vlasti Unmika. Glavnokomandujući OVK u ovom regionu bio je Beg Šaćirim, koji je za vreme rata komandovao jedinicom Fortuna u okviru 121. brigade OVK, i on je link koji vodi preko Ljimaja do Tačija. On je već učešće u ovom zločinu priznao.
Pod istragom su i Linda Krenazi, koja je bila je članica 96. bataljona pri OVK, a zaslužna je za zločine u okolini Nerodimlja, na jugoistoku Kosmeta. Njen štab je bio u Uroševcu, a od 10. aprila 1999. boravila je na Paštriku, od kada je i aktivno učestvovala u nekoliko napada na srpske civile i policajce. U maju 1999. je ranjena i otišla je na lečenje u albanski grad Brurel. Vratila se na Kosmet juna 1999. i nastavila borbu u svojoj terorističkoj jedinici OVK.
Ajvaz Korpuzi na Kosmet je došao 1998, pa je odmah postao član 121. brigade OVK. Sa svojom jedinicom je bio aktivan u borbi protiv srpske policije i Vojske Jugoslavije. Ima podugačak niz zločinačkih akcija u kojima je učestvovao (Klečka, Crnoljevo, Lapušnik, Magura, Slovanje…). Smatra se glavnim organizatorom etničkog čišćenja opštine Lipljan.
Izveštaj Unmika o nasilnom oduzimanju vitalnih organa od otetih Srba posle završetka NATO agresije dostavljen je još 3. novembra 2003. Tim specijalnog tužioca Evropske unije Klinta Vilijamsona okončao je istragu o trgovini ljudskim organima i napisao izveštaj, u kojem se nalazi dovoljno dokaza za podizanje optužnica.
