Smena u američkoj administraciji ponovo je aktivirala albanski lobi u Americi pokušavajući na sve načine da Kosovo održi u „žiži“ interesovanja Vašingtona. Prvo je portal „Preševa jone“ objavio „intervju“ ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića (što je on demantovao i najavio tužbu protiv portala) u kome se on navodno „zalaže za međunarodnu konferenciju, na kojoj bi se razgovaralo o razmeni teritorije između Srbije i Kosova, da bi se samo desetak dana kasnije pojavilo navodno pismo republikanskog kongresmena Dejna Rorabahera, koji je i predsedavajući Odbora za spoljnu politiku u Evropi, a u kome predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću predlaže isto — razmenu teritorija jugu Srbije za sever Kosova i Metohije, kao rešenje za smirivanje napetosti u ovom delu Balkana.
U kabinetu srpskog predsednika demantovano je da je ovakvo pismo uopšte stiglo, a to je za Sputnjik potvrdio i savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku Ivan Mrkić.
Ono na šta Mrkić, međutim, stavlja akcenat je pre svega sledeća činjenica:
„Šta znači uopšte razmena teritorije kad sve teritorije pripadaju Srbiji, po našem Ustavu! Ali iz toga se vidi jednostranost u pogledu na stvari, jer taj kongresmen misli da je Kosovo nezavisna država, a mi to ne mislimo! Pretpostavljam da je viđenje jednog čoveka iz Amerike, koja je priznala jednostranu secesiju Kosova, od strane albanske manjine nešto što je automatski ovde naišlo na neprijatnu reakciju“, kaže Mrkić.
On napominje da čak i kad bi takvo pismo stiglo do kabineta na njega predsednik Srbije ne bi odgovarao.
„Time bi se bavio neko iz Skupštine, tačnije iz Odbora za spoljnu politiku ili neko sličnog institucionalnog nivoa. Predsednik Srbije svakako ne bi bio adresa za odgovor na takva pisma, jer to rešavaju izvršne vlasti“, kaže Mrkić ponavljajući da su obe pomenute teritorije — teritorije države Srbije.
Pismo koje je republikanski kongresmen Dejna Rorabaher navodno uputio predsedniku Srbije, u kom predlaže razmenu teritorija na jugu Srbije za sever Kosova i Metohije kao rešenje za smirivanje tenzija u ovom delu Balkana, osvanulo je u medijima. Mediji u Srbiji su preneli da je pomenuti gospodin u svom pismu istako da je bolje da „umesto negativnih primera kao što je slanje voza sa provokativnim simbolima na Kosovo, razmotri razmenu teritorije, što bi rezultovalo većim brojem Srba u Srbiji, i većim brojem Kosovara na Kosovu“. On je takođe, po pisanju medija, poručio da je „ova opcija moguća“ i da je „ne bi trebalo ignorisati“.
Kongresmen Dejna Rorabaher nije nepoznato ime u regionu, posebno na Kosovu i Metohji. Tokom ratova devedesetih, još od Bosne, zalagao se za bombardovanje srpskih vojnih snaga na tlu Srbije, pa je čak i kritikovao NATO da nije dovoljno efikasan, jer je svoje dejstvo ograničio na „male napade“.
Što se tiče Kosova, od Albansko-američke građanske lige, najjačeg albanskog lobija u Americi, svojevremeno je dobio pohvale zbog podrške inicijativi da se OVK više ne vodi kao teroristička formacija u Americi. Rohrabaher i danas podržava javno nezavisno Kosovo, a svojevremeno se vatreno zalagao da Amerika jače naoruža OVK. Da se albanski lobi u Americi ponovo razbudio, dokaz je i prvi „uspeh“ postignut na inauguraciji Donalda Trampa za predsednika Amerike. Naime, ambasadorka Kosova u Americi Vljora Čitaku, uspela je da se na balu posle inauguracije na nekoliko sekundi obrati Trampu, što je zabeleženo na fotografijama koje su odmah planule u kosovskim medijima i na njenom profilu na Fejsbuku — kao „dokaz“ da je Amerika i dalje uz Kosovo. Nezvanično, priča se da su kosovski lobisti za ovaj „trenutak“ platili čak milion dolara!
Inače, opšte je poznato da Albanci imaju najbogatiju dijasporu u svetu, a zastupaju ih prestižne marketinške kuće koje ovi plaćaju milijardama dolara. Albanci sa Kosova ugovor o lobiranju u Americi zvanično imaju od 1999. godine sa lobističkom kućom „Ruder i Fin“, a prošle godine taj ugovor je obnovljen na period od pet godina.
Posle Trampove pobede, angažovali su i Klintonovu fondaciju da im pomogne u lobiranju, a to nije jeftino s obzirom da se cene angažovanje nekog bivšeg senatora, recimo, kreću od 350.000 do 500.000 dolara godišnje, plus plaćeni telefonski računi i službena putovanja. U agendu američkog Kongresa Kosovo se, međutim, našlo još 1990. godine, kada je organizovana prva konferenciju o ljudskim pravima u istočnoj Evropi, Jugoslaviji, i posebno na Kosovu. Ovoj konferenciji prethodila je poseta američkih senatora i kongresmena, u kojoj je tada bio i Robert Dol, osnivač albansko-američkog lobija, koji je započeo sardnju sa Bilom Klintonom, predsednikom Amerike u dva mandata.
Kasnije, kada je ovo pitanje internacionalizovano, različitim medijskim i lobističkim kampanjama rezultiralo je time da Albanci iz dana u dan poboljšavaju svoju međunarodnu poziciju i autoritet, pogotovu tadašnjih vođa u albanskoj alternativi — Dola, Diogvardija i Lanatoša, kojima su se kasnije pridružili i Džozef Bajden i Eliot Endžel… Zahvaljujući njima, američki Kongres je usvojio mnoštvo rezolucija protiv tadašnje Jugoslavije. U Vašingtonu su lobisti iz etničkih zajednica koji se angažuju na problematizaciji nacionalnih pitanja u određenim državama, ili čak u secesionističke svrhe vrlo važni, što je Kosovo iskoristilo devedesetih godina, i kasnije kad su kosovski Albanci 2008. proglasili nezavisnost države Kosova.
