— Ko ste vi?
— Srbi.
— Šta hoćete vi Srbi?
— Da živimo dobro, baš dobro.
— Lepe želje imate, normalne. A šta vi činite po tom pitanju?
— Pravimo političare.
— Pravite političare? Pa to rade svi…
— Ne, mi to radimo svakodnevno, samo ih štancujemo. Naši su posebna sorta, ne dao vam Bog da uzmete pelcer.
— Zašto, mislite primiće se i u drugim političkim sistemima?
— Samo kažem ne dao vam Bog. A tek političkih partija i organizacija koliko stvorimo. Mi smo ti rekorderi prema broju stranaka i političara po glavi stanovnika.
— Ozbiljno? A gde vi to stvarate? Kojim parama?
— Ha-ha, kojim parama. Pa imamo zakone, čoveče, propisana davanja, a poreske službe su nam besprekorne po tom konkretnom pitanju.
— To je, ako dobro razumem, industrija?
— Može se tako reći, dobri moj stranče. Imamo, ono što se kaže, za svakog ponešto: ozbiljne, neozbiljne, lepe i one kojima izgled nije bitan, pametne i one manje zainteresovane, suvisle i one kojima je posao incident, mlade i starije-ne mora da znači i iskusnije, mudre glave i one samo sede kose, patriote i one kojima „taj patriotizam“ nije prioritet… Ma nema, bre, šta nemamo. Šta ti treba?
— (ćuti, ne progovara).
Partokratija umesto hleba
Ovako bi mogao da izgleda razgovor čoveka koji je prvi put došao u Beograd ili Kragujevac, sasvim svejedno, prvi put čuo za ovu zemlju, narod, običaje, kulturu i željan je da sve sazna u što kraćem roku. Bilo ko, ko iole razmišlja o bilo čemu osim o tome kad će večera, dao bi mu suštinski sličan odgovor gore navedenom.
Doista, srpske političke partije možda nisu brend, ali jesu neuništive. Svaka čast.
Taman kad pomislite da će neku od njih još jedna podela i stvaranje neke nove političke grupacije oterati u istoriju, prevarite se. Opstanu obe, pardon sve četiri, izvinite svih osam…
Pritom, nije nam namera da se partije ugase već želimo da pokažemo kako svakodnevno prisustvujemo podelama, novim formacijama… Pa se čini da je Srbima kao narodu to osnovna svrha. Da je partokratija postala i minuli rad, i sadašnje činjenje, i zalog za budućnost.
Atomi kad se dele stvaraju energiju. Podela političkih partija u Srbiji stvara samo veće davanje poreskih obveznika, veću neuređenost čitavog političkog sistema, ogromnu konfuziju kod građana i birača… A kvalitet više od tih podela osete samo političari i partije.
Jedinstvo koga nema
Tako je i pred prolećne predsedničke izbore, gde slobodni strelci samo iskaču. Predsednik Republike, prema Ustavu, izražava državno jedinstvo Republike Srbije. No, na političkoj sceni prisustvujemo sve većim podelama.
Demokratska stranka, nekad stožer promena pred 5. oktobar, potom dugo godina vertikala vlasti, podržava jednog predsedničkog kandidata, a njeni visoki funkcioneri, lokalni poverenici i članovi neke druge kandidate. Javno, pred kamerama.
Nova Srbija, nekad epicentar promena iz Čačka, potom članica gotovo svih vladajućih koalicija, trenutno ima podeljene poslanike u parlamentu, oštre reči prema dosadašnjim partnerima, a sve to, sumnjaju mnogi, i zbog podrške na predsedničkim izborima.
Demokratska stranka Srbije, i sama svojevremeno nastala podelama, nedavno je doživela još jedan rascep, i to baš zbog predsedničkih izbora i neslaganja oko podrške odnosno odsustva podrške zajedničkom opozicionom kandidatu.
Vladajuća Srpska napredna stranka jedinstvena je u podršci svom lideru i aktuelnom premijeru, međutim nema istog takvog jedinstva prema pitanju podrške aktuelnom predsedniku za još jedan mandat.
Regionalna partija Liga socijaldemokrata Vojvodine izgubila je jednu članicu, pogađate — zbog podrške zajedničkom kandidatu građanske opozicije, odnosno zbog odsustva podrške vrha stranke tom kandidatu.
Socijalistička partija Srbije, članica vladajuće koalicije, izgubila je dojučerašnju potpredsednicu koja danas podržava kandidata koji je otvoreno protiv politike čiji je ona deo bila dosta godina. Nove podele…
Srpska narodna partija Nenada Popovića, mala stranka nastala posle jednog od skorašnjih raskola u DSS-u, imaće izgleda dva kandidata za predsednika. Šta bi bilo da je nastala nekoliko godina ranije, koliko bi tek tada kandidata bila kadra da iznedri.
Liberalno demokratska partija se još nije izjasnila o svom kandidatu ili o podršci nekom od dosad najavljenih kandidata, ali ne bismo smeli da se zakunemo da i tu neće biti slobodnih strelaca. Podsetimo, i LDP je nastao posle raskola.
Srpska radikalna stranka jedinstvena je u podršci svom lideru, ali je i ona imala podele čije posledice su bile i vanparlamentarni rad.
Tako nam Bog pomogao
Demokratija, reći će neko. Da, stranke nisu vojska, pa da svi misle isto i jednom glavom. Pluralizam mišljenja i ideja je poželjan. Međutim, sve to primenjeno u Srbiji pokazuje sav apsurd predstavničke demokratije, višepartizma i sučeljavanja programa i ideja.
— Pa vi Srbi ste stvarno… Drugačiji.
— Kažem ti ja. Ovo nema nigde.
— Vidim. Dobro i postojite.
— Partokratija, tako pročitah negde u novinama.
— Kako vi ono kažete, neka vam je Bog u pomoć.
— Hvala stranče. Daće Bog. Šta ćeš popiti?
— Ništa, u avionu ću. Žurim.
