Rusija je započela pregovore o izgradnji ruskih gasovoda „Turski tok“ i „Severni tok 2“ sa nekoliko evropskih zemalja koje su se ranije protivile ovim projektima. Mađari su već spremni da „popuste“, a očekuje se da će Moskva uskoro razgovarati sa Češkom i Slovačkom, dok Poljska i baltičke zemlje ostaju glavni i principijelni protivnici „Severnog toka 2“, pa će Rusija i Evropska komisija morati da traže kompromisno rešenje.
Kako smatraju ruski analitičari, najbolje rešenje u ovom slučaju je delimično očuvanje ukrajinskog tranzita, bilo da je to uz jačanje kapaciteta „Turskog toka“ ili, naprotiv, uz smanjenje kapaciteta „Severnog toka 2“.
„’Severni tok 2‘ je komercijalni projekat, koji se realizuje na osnovu zakonodavstva EU i međunarodnog prava. Mi, naravno, imamo zaklete ’prijatelje‘ koji će biti protiv svake saradnje sa Rusijom, čak i ako to šteti interesima tih zemalja. Jučerašnji razgovori Putina i Orbana pokazuju da se postepeno smanjuje broj takvih zemalja i da razum pobeđuje. U Nemačkoj su se takođe mnogi u početku protivili i govorili da je to politički projekat, ali sada se već na nivou rukovodstva projekat ocenjuje kao važan za poboljšanje efikasnosti evropskog tržišta gasa i povećanja pouzdanosti isporuka. Pritom bi trebalo istaći da Litvanija i neke druge zemlje možda žele da kažu ’ne‘ izgradnji ’Severnog toka 2‘, ali njihov pristanak u ovom slučaju i nije potreban, jer taj gasovod i ne bi prolazio kroz njihovu teritoriju“, kaže za Sputnjik Aleksej Grivač, zamenik direktora ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.
U martu prošle godine devet zemalja EU poslalo je pismo Evropskoj komisiji, u kojem je izrazilo protest protiv ruskog gasovoda „Severni tok 2“. Pismo su potpisale Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Estonija, Letonija i Litvanija, a kasnije se protestu pridružila i Hrvatska.
Ove zemlje su kritikovale taj projekat, a kao glavnu zamerku naveli su da bi on uticao na povećanje energetske zavisnosti Evrope od ruskog gasa i na destabilizaciju Ukrajine.
Međutim, mnogi eksperti su tada ocenili da je to pismo „zasnovano na zabludama“, naglašavajući da će novi gasovod povećati bezbednost isporuka gasa za EU i da ne predstavlja rizik za zemlje centralne i istočne Evrope koje „i dalje znatno zavise od jednog izvora energije“.
„Severni tok 1“ je izgrađen u skladu sa svim strogim normama i na komercijalnim uslovima, i kako se pokazalo, ojačao je evropsku energetsku bezbednost. Zato nema osnova da se misli da će proširenje te rute doneti štetu Evropi. Međutim, neke struje u strukturama EU podržavaju politizaciju tog procesa i pokušavaju, na primer, da prošire antimonopolno zakonodavstvo EU na gasovod, koji ne prolazi kroz teritoriju EU, a takve pojave su bez presedana“, kaže Grivač.
Mađarska je, iako potpisnica tog pisma, sada zainteresovana da dobija gas putem gasovoda „Turski tok“, pa čak i preko „Severnog toka 2“.
Mađarski premijer Viktor Orban je, nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Budimpešti, rekao da Mađarska želi da se diversifikuje isporuka ruskog gasa zbog nestabilne situacije u Ukrajini i da mu je predsednik Rusije „dao reč da će Mađarska, ma šta bilo, dobiti potrebne ruske sirovine, naftu i gas“.
Putin je istakao da bi ruski prirodni gas mogao biti dopreman do Mađarske preko nekoliko ruta, kao i preko Ukrajine, ukoliko je ova opcija, kako je rekao, ekonomski isplativa.
Ranije je Moskva govorila o izgradnji novih gasovoda da bi, pre svega, zaobišla Ukrajinu, koja se pokazala kao nepouzdan partner i nepouzdan tranziter ruskog gasa.
Šta bi izgradnja gasovoda „Turski tok“ i „Severni tok 2“ mogla da znači za Srbiju, u ovom trenutku je teško reći, jer mnoga pitanja još nisu rešena.
„Zavisi od toga kako će se graditi infrastruktura na teritoriji EU, jer će gasovod ’Turski tok‘ iz Turske ući u Grčku, a to je već zona u kojoj su na snazi zakoni EU. Evropska unija bi trebalo da odobri da ’Turski tok‘ bude izuzetak od važećih antimonopolskih regulativa, ili da obezbedi izgradnju odgovarajuće infrastrukture u skladu sa antimonopolskim pravilima. Postoji nekoliko projekata koji bi rešili pitanje tranzita gasa iz Grčke dalje u Evropu, ali je i dalje nejasno koji od njih će biti izabran. Apsolutno je jasno da je Srbiji potrebna nova infrastruktura koju neko mora da finansira, što za sada nije rešeno. Osim toga, Italija je zainteresovana da dobija gas iz ’Turskog toka‘, pa da ga zatim tranzitira u Evropu. Ako bude realizovan taj scenario, gasna infrastruktura na Balkanu se neće razvijati. Ali, ako Mađarska bude dobijala gas iz ’Severnog toka 2‘, to znači da će automatski i Srbija biti snabdevana, jer će ostati na snazi aktuelna tranzitna shema“, zaključio je Grivač.
Podsećanja radi, projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva cevovoda, ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, iz Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.
Projektom „Turskog toka“ predviđena je izgradnja dve linije gasovoda ispod Crnog mora, pojedinačnog kapaciteta 15,75 milijardi kubnih metara gasa. Jedna linija predviđena je za direktno snabdevanje turskog tržišta ruskim gasom, a druga za isporuku tranzitnog gasa preko Turske u zemlje Evrope. Realizacija druge linije zavisiće od zainteresovanosti Evrope za ruski gas i dobijanja evropskih garancija za taj projekat.
