Proces raspada je, uveren je Les, nemoguće zaustaviti zato što njime upravljaju geopolitičke sile i promene kojima svedočimo u svetu, a tu pre svega misli na promene u Beloj kući, Evropskoj uniji, Rusiji i Turskoj.
Navodi da na jugu Srbije i severu Kosova preti rasplamsavanje novog sukoba.
„Beograd je već umoran od razgovora sa Albancima i želi da dovede stvari do kraja. To bi verovatno značilo reintegraciju severnog Kosova sa Srbijom i, ako bude potrebno, dovođenje srpskih snaga bezbednosti“, mišljenja je Les.
Napominje da manjinsko stanovništvo Bosne i Hercegovine, Makedonije i Kosova nikad nije prihvatilo legitimitet tih država, a mnogi su se „prihvatili oružja tokom raspada Jugoslavije da ne bi postali deo nečeg što oni smatraju tuđom državom“, rekao je Les u intervjuu za hrvatski portal „Ekspres“.
Uveren je, kaže, i da su manjine u državama bile prisiljene da prihvate status kvo zato što je zapadna hegemonija zabranila bilo kakve promene postjugoslovenskih dogovora.
Upravo ti dogovori su sad u neviđenoj opasnosti zato što sa jedne strane stoji oslabljena Evropska unija, sa druge nezainteresovane Sjedinjene Američke Države, a sa treće strane pojavljuju se Rusija i Turska kao države koje veruju da preko Balkana mogu da šire svoje sfere uticaja.
„Politika Evropske unije je propala i najveći dokaz za to je sve veća opasnost od nestabilnosti u regiji. Amerikanci su uspeli da obuzdaju separatizam u devedesetima i ranim dvehiljaditim korišćenjem tvrde sile“, kaže Les.
„Tačnije, uspostavili su kvazikolonijalnu civilnu vlast i rasporedili hiljade vojnika NATO-a koji su mogli silom da uklone sa vlasti separatističke političare“, priča Les i dodaje da je Evropa imala potpuno drukčiji pristup.
EU se oslonila na moć diplomatije i državama regiona nudili su nagradu pristupanja Uniji u zamenu za stabilizaciju i mir u državi.
„Njihova je ideja bila da se razne balkanske države dobrovoljno uključe u radikalnu reorganizaciju svojih političkih i ekonomskih sistema u zamenu za nagradu od članstva u EU“, dodaje Les.
U procesu, siromašne, autoritarne i nelegitimne zemlje će se pretvoriti u svojevrsne prosperitetne, demokratske i inkluzivne države u kojima će manjine trajno živeti, naveo je Les i upozorio da postoje dva osnovna problema sa pristupom na koji se odlučila Evropska unija.
„Prvi je da SAD nikad nisu stvarno porazile separatizam, nego su ga samo potisnule. Drugi je da Evropska unija nikad nije imala ’Plan B‘ koji bi aktivirala ako bi politika proširenja doživela neuspeh“, kaže taj politički analitičar.
Problemi su, prema njegovim rečima, postali jasniji sad kad Evropska unija doživljava sve veće krize, a avet separatizma se vraća u region.
„To je stvorilo apsurdnu i tragičnu situaciju gde evropske diplomate preklinju lokalno stanovništvo i političare u zemlji kao što je Bosna da se fokusiraju na reforme i integraciju sa Evropskom unijom dok se država raspada.“
„Moj zaključak je da se ova multietničnost na Balkanu može održati samo kroz autoritarna sredstva, bilo da se provodi interno, kao u slučaju Jugoslavije, ili da se provodi spolja, kao što je bio slučaj u vreme američke dominacije.“
Nakon što pritisak nestaje, krhka multietnička država neizbežno počinje da se raspada, što sada možemo i da vidimo, kaže Les i dodaje da se nakon nedavnog referenduma u Republici Srpskoj o obeležavanju Dana RS pojavila ozbiljna zabrinutost da će se rasplamsati neki novi sukobi.
Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije Miloradu Dodiku, ali kako je većina njegove imovine raspoređena po Srbiji i RS, teško je očekivati neke značajnije promene njegovog pristupa.
Les kaže da postoje samo tri mogućnosti raspleta situacije, dok samo jedna ima bilo kakve šanse za održavanja mira u Bosni i Hercegovini.
„Prva opcija je nastaviti sa politikom ’stabilizacije kroz integraciju‘. Cilj takve politike je stvoriti održivu multietničku državu sa nagradom kao članstvo u EU, ako bi lokalci uspeli“, navodi Les, ali kao problem ističe to što je proširenje praktično završeno i ne postoji nagrada kojom će se kompenzovati manjine za ono što se smatra kao nedostatak dostojanstva i sigurnosti koje moraju podnositi dok žive kao građani drugog reda u nečijoj tuđoj državi.
Druga opcija je, prema njegovim rečima, sankcionisati separatiste, na primer, Srbe, zato što žele da promene status kvo.
Ovde se, međutim, ponovno susrećemo sa problemom, rekao je.
„Naime, Evropljani su previše razjedinjeni da bi proveli takve korake. Uvođenje blagih sankcija, kao što su to Amerikanci nedavno napravili, pokazalo se kontraproduktivnim zato što je samo ojačalo separatizam u Republici Srpskoj“, objašnjava Les.
Treća opcija, prema njegovom mišljenju najrealnija, jeste da Zapad podrži proces pregovora u kojem bi Bošnjaci pristali na slabljenje bosanske države što bi zadovoljilo želje Srba i Hrvata za većom autonomijom.
Čak ni to nije stalno rešenje, ali kratkoročno će izbeći najgori scenario, smatra Les.
Uveren je da bilo kakav trajni mir zavisi isključivo od prekrajanja granica, ali uz strogu kontrolu spoljnih sila koje će osigurati mir tokom bilo kakve tranzicije.
Izvor: Tanjug
