Komentarišući formiranje nove Vlade u Hrvatskoj sagovornici emisije slažu se da Srbi u Hrvatskoj imaju više šanse za normalan život uz podršku vlasti, jer je praksa pokazala da su najviše slobode posle rata imali uz HDZ-a, posebno u vreme premijera Ive Sanadera. Andrej Plenković ima jednake intelektualne sposobnosti, ali sa njim Srbi treba da budu oprezni, upozorava glavni i odgovorni urednik kompanije Novosti Ratko Dmitrović.
„Inicijator svih rezolucije koje su poslednjih godina donete u Evropskom parlamentu bila je Hrvatska, odnosno Plenković i njegov najbliži saradnik Davor Ivo Stier koji će biti ministar spoljnih poslova. On se deklariše kao antifašista, ali vuče poreklo od visokog funkcionera u ustaškoj Pavelićevoj vladi. To može, ali i ne mora nešto da znači. Svakako mislim da će ova Vlada biti bolja prema Srbima, nego što je bila Milanovićeva“, kaže Dmitrović.
I profesor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovkoj Mitrovici Dejan Mirović je siguran da se drugorazredni položaj Srba u Hrvatskoj, bez obzira na promenu vlasti, neće bitnije menjati.
„Moderna Hrvatska ostaće instrument u rukama Nemačke za pritisak nad Srbijom. Ona baštini ustašku ideologiju koja se uvek pojavljuje u javnom životu. Da bi se okrenula od svojih problema Hrvatska napada Srbe za sva zla na ovom svetu. Zabrinjavajuće je da Evropska unija, pre svega Nemačka, koristi Hrvatsku kao instrument za pritisak na Srbiju, instrument maltretiranja“, kaže Mirović.
Sagovornici Sputnjika kažu da na to treba dodati dvostruke standarde EU, a oni su u kombinaciji sa politikom vlasti u Srbiji, koja od 2000. godine do danas nijednom nije adekvatno odgovorila na pritiske iz Hrvatske, kao ni na satanizaciju Slobodana Miloševića, koga je Zapad proglasio jedinim krivcem za rat u bivšoj Jugoslaviji.
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, koja je očigledno faktor nestabilnosti regiona, sagovornici emisije „Svet sa Sputnjikom“ smatraju da treba imati na umu da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan uživa ugled kod velikog broja muslimana u Bosni, koji su izašli na ulice Sarajeva tokom pokušaja puča. Ratko Dmitrović podseća da je sa druge strane taj događaj promenio odnose između Rusije i Turske, koja je shvatila značaj nove snage Rusije i njenu važnu ulogu na svetskoj političkoj sceni.
„Međutim, to nije promenilo način na koji Ankara gleda na Sarajevo, Banjaluku i region uopšte“, kaže Dmitrović.
Dejan Mirović primećuje da su bošnjačke vlasti podeljena elita, da imaju dve vrste pokornosti, jednu prema Zapadu, a drugu prema Turskoj.
„Mislim da će od njih zavisiti kome će se privoleti, jer oni su zapadnjaci po izgledu i ponašanju, a imaju verski element koji je blizak Turskoj. To je teško predvideti. Nas u Srbiji svakako treba da raduje diplomatski prodor Rusije u tom regionu. Bolja saradnja sa Turskom nama može da donese samo dobro, posebno našoj braći u Republici Srpskoj“, smatra Mirović.
Strah SAD od novog referenduma u Srpskoj otkriva slepu želju američke administracije da kontorliše pre svega srpski element unutar BiH, kažu sagovornici Sputnjika. Oni podsećaju da ruska diplomatija povodom referenduma o Danu Republike Srpske nije ličila na onu iz devedesetih i nadaju se da će i Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma podržati demokratske procese u Bosni i Hercegovini.
U emisiji je bilo reči i o obnovi dijaloga Beograd i Tirane. Profesor univerziteta iz Prištine, izmeštenog u Kosovsku Mitrovicu, Dejan Mirović smatra da je od ceremonijalnih kontakata sa Albanijom važnije postaviti pitanje povratka raseljenih sa Kosova i Metohije. Treba ići korak po korak, ali od važnijih pitanja, smatra Mirović.
I Ratko Dmitrović kaže da je Beograd tokom susreta premijera Srbije i Albanije bio suviše domaćinski raspoložen i da gostoprimstvo može da bude zloupotrebljeno.
„Ne verujem apsolutno ni u šta što priča Edi Rama, čak ni u njegove dobre namere. Svedoci smo da jedno govori u Prištini, a drugo u Beogradu. Ima jaku podršku Nemačke i Francuske, čiji je bio đak. Tu treba biti krajnje oprezan, Albanija nam nije prijateljska zemlja. Svaka zemlja bi u razgovor sa drugom zemljom trebalo da kreće od činjenice da li je ta država prijateljska. Albanija prema Srbima i Srbiji nije prijateljska država“, zaključuje Dmitrović.
Pojedini analitičari smatraju da se odluka o tome da li će na Balkanu biti rata ili mira ne donosi ni u Beogradu, ni u Sarajevu, ni u Zagrebu, između te dve krajnosti mora da postoji smislena politika koja će zaštititi interese naše države i naroda, zaključuju sagovornici emisje „Svet sa Sputnjikom“.
