Pitanje obnavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje postavlja se već godinama, a očekuje se da će biti pokrenuto i tokom susreta ruskih i gruzijskih diplomata 7. februara u Pragu.
Analitičari ocenjuju da redovni susreti specijalnog predstavnika gruzijskog premijera za odnose sa Rusijom Zuraba Abašidzea i zamenika ruskog šefa diplomatije Grigorija Karasina doprinose normalizaciji odnosa, ali sumnjaju da će njihov sastanak u Pragu dovesti do uspostavljanja diplomatskih odnosa.
Gruzija je spremna da razgovara o trgovinskim i ekonomskim vezama, određenim humanitarnim problemima, o rešavanju pitanja ukidanja viza za građane Gruzije, ali sve što se tiče politike trebalo bi „preseliti“ u Ženevu, u format međunarodnih razgovora. Pitanje o uspostavljanju diplomatskih odnosa se ne razmatra, jer je vezano za problemom teritorijalne celovitosti Gruzije. Dok ne budu rešena pitanja Abhazije i Činvakskog regiona (tako u Tbilisiju nazivaju Južnu Osetiju), to pitanje se neće pokretati.
„Mi sa tim nećemo trgovati“, rekao je Abašidze.
Moskva na to gleda jednostavnije — Rusija nije prekinula diplomatske odnose, pa nije na njoj ni da prva pokreće uspostavljanje tih odnosa.
„Nije Rusija prekinula diplomatske odnose u avgustu 2008. godine i sa naše strane nije ni bilo prepreka za njihovo uspostavljanje. Tako da pozitivne promene o ovom pitanju zavise isključivo od Tbilisija“, istakao je Karasin.
Podsećanja radi, kratkotrajan oružani sukob između Gruzije i Rusije izbio je u avgustu 2008. godine kada je gruzijska vojska, obučena od strane američkih instruktora, napala Južnu Osetiju i pokušala da sprovede operaciju koja, po ocenama mnogih eksperata, ima mnogo sličnosti sa operacijama „Bljesak“ i „Oluja“ iz 1995, kada je Hrvatska izvršila napad na teritoriju Republike Srpske Krajine.
Međutim, ruska vojska je odlučno zaštitila svoje građane na toj teritoriji i osujetila vojni pokušaj tadašnjeg gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija da povrati kontrolu nad Južnom Osetijom.
Diplomatski odnosi između Rusije i Gruzije su prekinuti odlukom Tbilisija, kao odgovor na to što je Moskva priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.
Analitičari ocenjuju da je u toku proces otopljavanja odnosa dveju zemalja u odnosu na period kada je Sakašvili bio na čelu Gruzije — obnovljena je trgovinsko-ekonomska saradnja, govori se i o mogućnostima uspostavljanja diplomatskih odnosa, ali kamen spoticanja i dalje ostaje teritorijalno pitanje Abhazije i Južne Osetije.
„Stav Gruzije je nepromenjen — oni smatraju da bi Rusija trebalo da razmotri svoju poziciju po pitanju Abhazije i Južne Osetije. Ništa se nije promenilo ni otkako je na vlast došla nova koalicija ’Gruzijska mašta‘. Ta koalicija želi da ostvari pragmatične odnose sa Moskvom, zainteresovana je za dijalog u ekonomskoj i humanitarnoj sferi, ali što se tiče političkih pitanja napretka nema, a pomake ne bi trebalo ni očekivati, jer nijedna strana nije spremna na ustupke. Fraza da je uspostavljanje diplomatskih odnosa moguće u slučaju da se postigne koncenzus po pitanjima Abhazije i Južne Osetije ranije se mogla čuti od strane vladajuće elite u Tbilisiju, ali jasno je da ni Rusija ni Gruzija neće odstupiti od svog stava po tom pitanju“, kaže za Sputnjik Konstantin Tasic, viši naučni saradnik sektora kavkaskih istraživanja ruskog Instituta strateških istraživanja.
On ističe da uprkos prekidu diplomatskih odnosa, Rusija i Gruzija imaju bogatu zajedničku istoriju, a da veze između naroda nikada nisu ni prekidane.
„Avioni iz Tbilisija ka Moskvi su puni, a u ambasadi Švajcarske, koja u Gruziji predstavlja interese Rusije, uvek su redovi za vize. Moskva je spremna da izađe u susret i ne isključuje mogućnost vraćanja bezviznog režima, ali tek nakon što diplomatski odnosi sa Tbilisijem budu uspostavljeni“, dodaje je Tasic.
Trenutno, Rusi mogu da posećuju Gruziju bez viza, dok je Gruzinima viza za Rusiju potrebna.
Krajem prošle godine ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je moguće vraćanje bezviznog režima za građane Gruzije, jer za to „ima osnova“.
Ovo pitanje je veoma važno za Tbilisi, ako se uzme u obzir činjenica da u Rusiji živi više od milion Gruzina, što je skoro trećina stanovništva Gruzije.
Više od polovine građana Gruzije (54 odsto njih) smatra da bi zemlja trebalo da ima prozapadni spoljnopolitički kurs, a istovremeno ističu i da treba da sačuva dobre odnose sa Rusijom.
