Malo je državnika u novijoj svetskoj istoriji za koje bi se moglo reći da su „brzinom svetlosti“ počeli da ispunjavaju obećanja koja su davali tokom predizborne kampanje. Donald Tramp je, međutim, još jednom pokazao da je potpuno drugačiji od drugih. Svojim potezima u prvoj nedelji vladavine demantovao je sve one koji su mislili da su njegove izjave u kampanji „puka retorika“, ohrabrio je svoje pristalice da će data obećanja ispuniti, ali i duboko uznemirio protivnike svoje politike, sve one unutar Sjedinjenih Država i van njih, po koje će njegove odluke biti nepovoljne.
Direktive za izgradnju zida na granici sa Meksikom i izvršenje racija u gradovima koji štite ilegalne migrante dodatno su uzburkale strasti nakon što je novi američki predsednik naredio agencijama da zamrznu nove propise, kako bi ih njegova administracija pregledala, potpisao ukaz protiv zakona o zdravstvenom osiguranju i poništio učešće svoje zemlje u pregovorima o Transpacifičkom partnerstvu.
Jovan Kovačić, predsednik organizacije „Ist—vest bridž“, za Sputnjik kaže da se retko kada desi da se takvom brzinom predizborna obećanja ispunjavaju, jer se u periodu između izborne kampanje i preuzimanja dužnosti mnoga obećanja zaborave ili ostave za neka bolja vremena.
„On jeste po mnogo čemu potpuno različit od svih američkih predsednika modernog doba. Mislim da je sada na sebe preuzeo najteži deo jer je to dug prema njegovim glasačima kojima mora da ulije dodatno samopouzdanje i da pokaže svoj kredibilitet. Zato se poprilično i okrenuo unutrašnjim pitanjima SAD. Ovo što sada radi meni uliva poverenje da je svet na dobrom putu, ali me brine poklič da će Ameriku ponovo učiniti velikom, jer ona je već dovoljno velika. U svakom slučaju, jako je rano procenjivati šta će se sve dešavati narednih meseci, ali mislim da su potcenjivanjem Trampa najveću cenu platili Klintonovi“, kaže Kovačić.
Ljiljana Smajlović, kolumnista „Nedeljnika“ i dobar poznavalac prilika u SAD, za Sputnjik napominje da ne možemo reći da je Tramp ispunio obećanja u prvih sedam dana vladavine već da je nagovestio da ima nameru da to učini. Prvi dani novog predsednika SAD na vlasti, međutim, govore u prilog tome da on ima nameru da vlada upravo onako kako je u kampanji i najavio.
„On je zadržao istu retoriku i u dva velika intervjua na isti, nepovoljan način se izrazio o gospođi Merkel i EU, odnosno o njihovom stavu prema migrantima. Nagovestio je i da ima čvrstu nameru da izgradi zid prema Meksiku i da ukine ’Obamaker‘.
Međutim, to nije tako lako uraditi, pogotovo kada je reč o ’Obamakeru‘ jer postoji opasnost da 18 miliona ljudi ostane bez ikakvog osiguranja. Ne mogu da verujem da bi bilo ko to uradio, naprečac doneo neke propise kojima bi milioni ljudi ostali bez zdravstvenog osiguranja“, kaže Smajlovićeva. Korisnici „Obamakera“, međutim, nisu jedini koji treba da se plaše Trampove politike i budućih odluka, smatra naša sagovornica.
„Strahujem i za ljude koji već 30 godina žive u Americi i koje će Tramp izgleda velikom brzinom da proglasi nepoželjnim. Ti ljudi su vrlo dugo tu, njihova deca poznaju samo Ameriku kao svoju domovinu, a sada su u strahu da će biti proterani jer nisu regulisali svoj boravak. Pretpostavljam da i lideri EU imaju razloga da strahuju od njegovih tvitova i izjava, politike prema NATO-u… Dakle, pored siromašnih, Trampa mogu da se plaše i vrlo moćni, bogati i važni ljudi“, objašnjava Smajlovićeva.
Kako kaže, pomalo je onespokojava Trampov agresivni ton prema Kini. „On je rekao da neće dozvoliti Kinezima da priđu tim manufakturisanim ostrvima u Južnom kineskom moru. Ja ne mogu da zamislim da bi on stvarno tu pretnju pokušao da sprovede u delo jer mi se čini, s obzirom na raspoloženje Kineza, da bi oni bili spremni da ratuju za ta ostrvca. U tom smislu moglo bi se reći da sam i ja jedna od ljudi koji pomalo strahuju da će on ispuniti sva svoja obećanja“, kaže Smajlovićeva.
I u Americi je, kao i u drugim zemljama, standard da se novoj vladi i novom predsedniku dâ nekoliko meseci da se pokažu. Međutim, sa Trampom je situacija drugačija jer je, ističe Smajlovićeva, dočekan na nož od strane establišmenta i mejnstrim medija, pa novi američki predsednik mora veoma brzo da postupa. Iako ima mandat svojih birača da ispuni predizborna obećanja, lider SAD nema podršku među ljudima koji upravljaju njegovom zemljom.
„On neće imati nikakav ’medeni mesec‘ niti sa opozicijom niti sa vladajućom elitom. Njemu će i njegova stranka da pruža otpor, što je savršeno jasno iz načina na koji su pokušali da prisile Reksa Tilersona da, bez ikakvih dokaza, proglasi Vladimira Putina ratnim zločincem. Tramp je već dirnuo u neke vrlo opasne i sporne teme koje se liderima njegove Republikanske stranke ne sviđaju. On je čovek koji može da računa samo na svoje birače, i moraće da se služi i Tviterom i intervjuima u pokušaju da natera Senat i Kongres da prihvate da njegova obećanja izvršavaju pod pritiskom birača i javnosti, jer u tim telima ne vidim stvarnu želju da se pomogne Trampu da uradi ono što je obećavao i za šta je dobio mandat“, zaključuje Smajlovićeva za Sputnjik.
