Američki predsednik Donald Tramp je potpisivanjem ukaza o povlačenju iz TPP-a ujedno ispunio obećanje iz kampanje — da će prekrojiti trgovinsku politiku SAD već u prvim danima mandata i poručio građanima da je u pitanju „velika stvar za američkog radnika“.
Stručnjaci tvrde da će se ova mera najviše odraziti na velike kompanije, poput jednog od najvećeg proizvođača sportske opreme „Najki“, pa sve do proizvođača računara. Sa druge strane, u najvećem dobitku biće američka srednja klasa, budući da će izlazak SAD iz TPP-a značiti i kraj procesa selidbe američkih radnih mesta u jugoistočnu Aziju. Takvog mišljenja je i direktor centra za integraciona istraživanja Evroazijske razvojne banke Jevgenij Vinokurov.
„Trebalo bi priznati da ima logike i u argumentima pristalica TPP-a, koji govore o jačanju konkurentnosti određenih branši američke industrije, na primer farmaceutske industrije i IT sektora. Stoga, nije sve crno-belo. Ali za Rusiju i Evroazijsku ekonomsku uniju propast TPP-a bi sigurno bio veliki uspeh. Da je došlo do realizacije Transpacifičkog i Transatlantskog partnerstva, Evroazijska ekonomska unija bi mogla da se nađe u izolaciji jer bi pravila igre na svetskom tržištu diktirale Sjedinjene Države i njihovi partneri. Sada postoji šansa da Rusija nametne svoja pravila igre i forsira ideju formiranja zona slobodne trgovine“, tvrdi on.
Vinokurov dodaje da je ovaj proces već u toku — stupio je na snagu sporazum o slobodnoj trgovini sa Vijetnamom, koji je ujedno i član Transpacifičkog partnerstva, a Rusija razmatra mogućnost sličnih sporazuma i sa Tajlandom, Singapurom, Južnom Korejom i Čileom.
Međutim, savetnik za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da ova odluka nije neočekivana, budući da su na vlast došli republikanci koji su daleko radikalniji i konzervativniji od demokrata i skloniji rešavanju unutrašnjih problema.
Sada će čitavo to udruženje, prema njegovim mišljenju, praktično postati vrlo labavo, stoga će se neminovno sve te zemlje okrenuti Kini i Rusiji, a moguće i Indiji, što će rezultirati da se dosadašnja slika promeni. Amerika, sa druge strane, tvrdi on, neće imati velike ekonomske probleme, jer tamošnji protekcionizam, koji će se pojačati, uticaće na povećanje radnih mesta, a druge zemlje će biti prisiljene da ulažu u Ameriku, baš kao što su svojevremeno to bili Japanci.
Upitan da li će Rusija i Kina uspeti da profitiraju iz ovog poteza Trampa, Bušatlija tvrdi da je rano govoriti o tome, iako smatra da će doći do određene prekompozicije interesnih sfera. Kako je rekao, za republikance je već odavno karakteristično da su se daleko lakše sporazumevali sa Sovjetima nego što su to činile demokrate.
„Očekujem da će se tim putem i nastaviti, da će Amerika i Rusija imati bolje odnose nego do sada, iako će se pitanje saradnje malo teže pokrenuti, jer bi taj koji pokreće priču morao prvi da izgovori svoje zahteve, a to se u tim vrstama dogovora nerado čini. U svakom slučaju, Amerika će sada nastojati da razdvoji Kinu i Rusiju, jer ako se te dve zemlje udruže, postaće ogromna sila koja će privlačiti druge države koje će u njima tražiti izlaz, a neće se više ulizivati Americi i u njoj tražiti spas“, ističe on.
Kada je reč o istočnoj Evropi ili pak o Srbiji konkretno, Bušatlija smatra da će naša zemlja biti, kao i uvek, kolateralna šteta. Kako kaže, još uvek nije poznato na koji bi se način taj potez Trampa odrazio, jer će sve to zavisiti od toga kako će se velike sile dogovarati.
„Možemo proći i dobro i loše, a isto se to odnosi i na celu istočnu Evropu, uključujući i Ukrajinu i Poljsku. Doduše, ova odluka će se možda najviše odraziti na Baltičke zemlje, s obzirom na to da su upravo one prioritet i Rusiji i Americi, kako bi se smirile tenzije na severu, dok Balkan ipak potresaju isključivo unutrašnje tenzije“, kaže on.
Govoreći o Evropi generalno, Bušatlija smatra da ona nije na dobrom ekonomskom putu već desetinama godina. Glavni problem predstavlja demografija, budući da Evropa nema dovoljno radne snage da se razvija dovoljnim tempom kao što je to slučaj u Kini i Indiji. Zatim, način na koji se širila Evropa je neoimperijalni, a istočna Evropa je primljena ispod svakog kriterijuma, što je dovelo do takvih poremećaja da su sad unutar Evrope postoje tri manje Evrope po nivou razvijenosti, a to nikako nije ideal zajedničkog života u kojem imate slobodnu razmenu radne snage i kapitala, usluga i roba.
Mehmut Bušatlija tvrdi i da te zemlje koje ostaju unutar TPP-a mogu nastaviti da sarađuju, kako bi lakše komunicirale sa Kinom, s obzirom da je jednostavnije postizati rezultate kada je više zemalja ujedinjeno, iako to istovremeno može demoralizovati dobar broj članica, što bi rezultiralo odumiranjem sporazuma. U svakom slučaju, dodaje on, sve je to još daleko, jer sada predstoji period raskidanja mnogobrojnih ugovora, što se može uporediti sa procedurom izlaska Velike Britanije iz EU.
Savetnik direktora kompanije „Otkritije broker“ i stručnjak za makroekonomiju Sergej Hestanov tvrdi da se sada pod znak pitanja stavlja i opstanak Transatlantskog partnerstva, jer je činjenica da će izlazak Amerike iz TPP-a povećati broj protivnika sličnog sporazuma sa Evropom.
