Kako se navodi, sporazum TPP, koji je prethodna američka administracija pripremala nekoliko godina, potpisan je u februaru 2015. i podrazumevao je stvaranje široke zone slobodne trgovine u azijsko-pacifičkom regionu.
Administracija prethodnog predsednika Baraka Obame je na ovaj sporazum gledala kao na jednu od važnijih mera ekonomske protivteže Kini, koja nije učesnica TPP.
Američki kongres, međutim, taj dokument nije ratifikovao, zbog čega nije ni stupio na snagu.
Tramp je još za vreme svoje predizborne kampanje govorio da će, ukoliko pobedi, istog trenutka istupiti iz tog sporazuma.
Sukob industrijskog i finansijskog kapitala
Ekonomista i profesor Danijel Cvijetićanin kaže za Sputnjik da je ovo dobra vest i za Evropu i za Ameriku, a možda jedino loša za Volstrit.
„Možda je jedino loša vest za Volstrit, sa kojim je, izgleda, počeo ne da se sukobljava, nego, na neki način, objašnjava kako bi, po njegovom mišljenju, trebalo da izgleda taj novi svetski poredak, jer to ipak nije imperija Volstrita, nego da je svet u kome postoji više faktora odlučivanja i gde se poštuju prava na slobodnu trgovinu“, kaže Cvijetićanin.
On smatra da ovo nije antiliberalni potez, nego baš proliberalni, i da će svetska trgovina od toga imati koristi jer se neće zatvarati pojedina tržišta i stvarati konglomeracije na štetu drugih.
Cvijetićanin kaže da Trampova odluka ide u prilog svim zemljama i industrijama.
„To je, možda, jedino usmereno protiv svetskih monopola, volstritskih finansijsko-kapitalskih monopola, i to je ono što se od Trampa očekivalo, i on je ovim i na taj način najbolje pokazao da je na toj liniji. Na neki način, ovo je u Americi sukob industrijskog i finansijskog kapitala. On bi želeo da američku industriju vrati u Ameriku, a finansijski kapital ne misli baš mnogo o tome, jer finansijski kapital misli da industrija treba da bude tamo gde ima najmanje troškove i najveće profite“, zaključuje Cvijetićanin.
