Predsednik Nacionalnog veća za Preševo, Medveđu i Bujanovac Jonuz Musliju, pozdravio je predlog kosovskog akademika Redžepa Ćosja, koji je izneo ideju za razmenu teritorija između Kosova i Srbije — Sever Kosova dati u zamenu za Preševsku dolinu.
Musliju za Sputnjik kaže da je to očekivano, jer, kako navodi, Albanci na jugu Srbije, ili kako on to naziva „Istočno Kosovo“, žive kao i za vreme Miloševića. On kaže da su čekali 17 godina, od završetka rata, da se reše problemi Albanca, ali da toga nije bilo.
„Pandorina kutija se već otvara u Bosni, i vidimo da je vreme da se vrati svaki kamen na svoje mesto. Srbija je ista prema nama kao u vreme Miloševića! Ne vidim neki pomak ka dobrom. Ovo je prvi korak, a dalje ćemo videti. Razgovaraćemo sa Prištinom, Tiranom… Najviše prava ima vlada Kosova. Ne znamo da li Beograd ima volju, ali ovo je normalno. Mi nismo tražili razmenu teritorije već da se spojimo. Ovo je Istočno Kosovo — građani Preševa, Bujanovaca i Medveđe su do 1958. svi bili registrovani na Kosovu, kada je Preševska dolina aneksirana u korist Srbije bez saglasnosti njenih građana“, decidan je Musliju.
Da li je ovo samo „teška retorika“ ili uvod u nove sukobe, teško je proceniti, ali nikako ne treba zaboraviti da su Albanci sa Juga Srbije već u nekoliko navrata tražili da budu deo briselskog pregovora, ali i da su oformili Albansku zajednicu opština kao alternativu Zajednici srpskih opština na Kosovu.
Direktor Koordinacionog tela za jug Srbije Zoran Stanković tvrdi da je stanje na jugu stabilno i da nema nikakvih iskakanja osim pojedinačnih izjava kojima je cilj da unesu samo određene reakcije.
„Mislim da država kontroliše situaciju na tom delu teritorije i da tu nema nikakvih realnih naznaka da može da se desi nešto nepredviđeno. Tako da i to što bi došlo, a dolazilo je i ranije i iz Prištine i iz Tirane, samo je u cilju medijske manipulacije i spekulacija. Ovakva mišljenja nisu utemeljena ni na realnom stanju ni na terenu, niti u bilo kakvom obliku. Nisu predmet bilo kakvih razgovora, pa prema tome to je nešto što ima samo potporu u željama nekih ljudi da se istaknu i da iznesu nešto što je za njih bitno da bi se o tome pisalo i pričalo“, kaže Stanković.
Na pitanje koliko su i da li su mogući sukobi na jugu Srbije, bivši direktor VBA general-major Momir Stojanović za Sputnjik objašnjava da ideja povlačenja paralele oko Preševske doline i Severa Kosova nije ideja Albanaca već stranih službi.
„Niti Albanci imaju kapaciteta na jugu centralne Srbije niti sadašnja saznanja govore da su oni kadri ili sposobni da nešto drastično ugroze mir i stabilnost u tom delu države. Oni se više rukovode onim što se potencira iz privremenih kosovskih institucija, a to je neki balans između Severa Kosova i Preševske doline. To je stara teza koju su kreirali inostrani centri moći koji se bave Kosovom, i to nije izum Albanaca“, kaže Stojanović.
On objašnjava da su to priče nastale zbog činjenice da Kosovo zbog etničkog sastava ne može da kontroliše sever Kosova, i da je bilo kakva kompenzacija za Srbiju neprihvatljiva.
„Što se tiče usložnjavanja situacije u vremenima pred nama, odavno sam rekao da je nama na prostoru Zapadnog Balkana najsloženija situacija na prostoru Makedonije. U tom kontekstu moguće je da se usloži kriza, to jest da dođe do prelivanja problema sa makedonske teritorije“, dodaje on.
Čovek čija je ideja naišla na odobravanje kod Muslijua je akademik Redžep Ćosja, istoričar književnosti, kritičar, prozni i dramski pisac, nekadašnji direktor Albanološkog instituta i član kosovske akademije nauka. Uz Ibrahima Rugovu i Adema Demaćija, predstavlja najuticajniju figuru među Albancima na Kosmetu. Često ga doživljavaju kao „oca nacije“ zbog njegovog delovanja u kulturi i tvrdog nacionalističkog stava. Ćosaja je rekao da je jedini način za postizanje trajnog rešenja razmena teritorija sa Srbijom.
„Srpski problem može biti rešen odvajanjem severnog dela Kosova, a ulaskom Kosova u Preševsku dolinu. Ovo nije lako i možemo da mislimo da Srbija neće lako da se složi. Ali, to je koncept koji je trebalo imati i ranije“, rekao je on.
