Kosmet je, i dalje, za naše građane neotuđivi deo Srbije i više od dve trećine njih ne bi ga se odreklo, svedoče za Sputnjik istraživači javnog mnjenja.
Prema kazivanju Bojana Klačara iz Cesida, kod spontanih, otvorenih pitanja, gde se građani sami opredeljuju za teme, oni ne navode Kosmet kao prioritet već socijalne i ekonomske probleme kao ključne, zato što su opterećeni sopstvenom egzistencijom.
Odnos Srbije i Evrope
Međutim, precizira Klačar, kad se uđe u dublju analizu, i kad postoje ponuđeni odgovori, onda Kosmet kao tema raste.
„On se najčešće vezuje na dva nivoa. Jedan je kao važno strateško nacionalno pitanje, a drugi kao pitanje koje se povezuje sa odnosom prema EU. Što su bolji odnosi EU i Srbije, imamo relaksiraniju temu Kosova i Metohije. I obrnuto“, predočava Klačar.
Neko naredno istraživanje bi, veruje on, a nakon slučajeva „Voz“ i „Haradinaj“, verovatno podiglo temu Kosmeta na agendi. To bi, sugeriše, vrlo verovatno, sa sobom povuklo i neku vrstu evroskepse, sve do onog momenta dok se ne vidi neka vrsta promene ili narativa srpske vlasti ili narativa EU, a u vezi sa Kosovom i Metohijom.
A egzistencija
Slično pokazuju i istraživanja agencije „Faktor plus“, čiji direktor Vladimir Pejić kaže za Sputnjik da građani i dalje imaju jaku emociju i ističu da im je Kosmet važan.
„Međutim, s druge strane, kad postavimo neka pitanja, šta je od prioritetne važnosti za Srbiju u ovom trenutku, koje su to teme od najvećeg značaja, Kosmet ne zauzima tako visoku poziciju“, konkretizuje Pejić.
Daleko višu poziciju, ističe on, zauzimaju teme ekonomskog karaktera, zatim neke teme stabilnosti, socijalne pravde, pa tek onda na nekom petom, šestom mestu, sa značajnim zaostatkom, zauzima pitanje Kosmeta.
„Naravno da ćete kad vas pitaju da li je važnije zdravlje, standard i posao ili bilo koja druga direktna politička tema, kao građanin staviti ono što se tiče vas i vaših života i vaše egzistencije. S druge strane, kad postavite direktno pitanje o Kosmetu, da li treba prihvatiti i pomiriti se sa nezavisnošću — bilo apriori ili na primer u zamenu za članstvo u EU, onda je stav građana znatno drugačiji“, tvrdi Đorđe Vukadinović, pozivajući se na istraživanja Nove srpske političke misli.
Natpolovično beskompromisno
Iz istraživanja u istraživanje, predočava on za Sputnjik, vidi se da oko dve trećine građana eksplicitno odbija da prihvati nezavisnost Kosova. „Bez obzira na to što ih pitate da li je Kosovo faktički nezavisno, onda u velikoj meri oni to misle, ali su protiv eksplicitnog pa i implicitnog priznanja te nezavisnosti“, ističe Vukadinović.
Stav srpskog javnog mnjenja se, dakle, u odnosu na Kosmet nije promenio i svodi se na to da je protiv nezavisnosti, da građani nisu spremni ga trampe ne za neko poglavlje nego čak ni za eksplicitno članstvo u EU.
Nasuprot njima su, prema istraživanjima NSPM-a, oni koji kažu da bi trebalo prihvatiti ponudu Kosmet za EU, ali broj njih nikad nije prešao 15 procenata a često je i jednocifren.
