Slučaj „Voz“ — pogled iz Moskve

„Ipak, ne verujem da će doći do globalnog sukoba između Beograda i Prištine. Pre svega zato što su Beograd i Tirana, a samim tim i Priština, zainteresovani za jačanje ekonomske saradnje, što je nekoliko puta naglašavao i premijer Vučić, govoreći o otvaranju avio-linije Beograd-Priština i aut-oputa Niš-Priština“, rekao je Pivovarenko u izjavi za Sputnjik.

Ruski ekspert ističe da je nakon incidenta sa vozom Srbija dobila priliku da pokaže da Priština minira sve sporazume o normalizaciji odnosa, ali je istovremeno izrazio sumnju da će predsednik Srbije Tomislav Nikolić ostvariti svoju najavu i da će „poslati vojsku na Kosovo i Metohiju da bi zaštitio Srbe“.  

„Smatram da je ono što se desilo pokazalo da upravo Priština nije spremna za normalizaciju odnosa sa Beogradom. Ipak, ne verujem da će Beograd poslati vojsku na Kosovo, pre svega zbog partnerskih odnosa sa NATO-om. Mada, Balkan je više puta donosio iznenađenja i situacija u regionu se razvijala suprotno najlogičnijim stručnim procenama“, dodao je on.

​Svi ruski mediji su objavili vest da srpski putnički voz sa natpisom „Kosovo je Srbija“, koji je posle skoro 18 godina u subotu ujutru krenuo iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici, iz bezbednosnih razloga nije stigao do svog odredišta, uz komentar da je ovaj događaj „pogoršao odnose između Beograda i Prištine“.

Zvanična Moskva se za sada nije oglasila povodom ovog slučaja, ali je prošlog meseca, uoči posete šefa ruske diplomatije Segeja Lavrova Beogradu, rusko Ministarstvo spoljnih poslova poručilo da Srbija može u potpunosti da računa na podršku Rusije po pitanju zaštite teritorijalnog integriteta kada se radi o Kosovu.

SAD su, s druge strane, podržale reakciju Prištine, a samim tim i slanje specijalnih snaga na prelaz Jarinje kako bi zaustavili ulazak voza, koji je iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu. Iz američke ambasade u Prištini su poručili da SAD poštuju pravo Prištine da brine o svojoj granici.

Ruski eksperti navode da balkanski političari u ovom trenutku ne znaju kakav će spoljnopolitički kurs prema balkanskim zemljama zauzeti administracija novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, a da kosovski Albanci svojim antisrpskim potezima sada „opipavaju puls“ Zapada.

„Ono što se desilo u subotu trebalo bi sagledati u širem kontekstu. Na sve ono što rade balkanski političari utiču dva faktora — prvi je kriza unutar EU, izazvana ’bregzitom‘ i talasom migranata, a drugi su promene u američkoj administraciji koje vode ka promeni spoljnopolitičkog kursa. Međutim,niko na Balkanu trenutno ne zna šta sve to znači za zemlje regiona, jer trenutno EU i SAD Balkan ne zanima. U ovakvim okolnostima se stvaraju dobri uslovi za nacionalističku retoriku, koja je uvek popularna na tom području i koristi se za rešavanje unutarpolitičkih pitanja. Kosovski Albanci osećaju da su trenutno u povoljnom položaju, i zato proveravaju koliko daleko mogu otići u svojim antisrpskim potezima i pažljivo prate reakciju EU i SAD. „Evo, uradili smo ovo i ono, hoće li  biti posledica? Takva je njihova strategija“, kaže za Sputnjik naučni saradnik Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka Pavel Kandelj.

Neki ruski stručnjaci ocenjuju da je u „slučaju voz“ profitirala Priština, a takođe i NATO, koji je dobio „izuzetnu priliku“ da poruči da je Alijansa jedina snaga koja može da obezbedi stabilnost i bezbednost u ovom delu Evrope.

„Puštanje voza“ iz Beograda u Kosovsku Mitrovicu se može tumačiti i kao svojevrstan pritisak na vladu u Prištini koja koči implementaciju briselskih sporazuma, na primer, formiranje Zajednice srpskih opština. Nažalost, više aduta je dobila Priština, koja je proglasila srpske vlasti maltene ratnim huškačima, a osim toga je dobila izgovor za barem privremeno raspoređivanje specijalnih jedinica ROSU na severu Kosova, gde su one poslednji put bile tokom krize 2011. godine. A NATO je dobio izuzetnu priliku da pokaže kakvu težinu ima na Kosovu, da očita bukvicu svim stranama i da poruče da je Alijansa jedina snaga koja može da obezbedi stabilnost i bezbednost u ovom regionu Evrope…“, zaključuje Georgij Engelgard sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.