Mnoge srpske poternice su „nevidljive“, što ne znači da nisu aktivne! Ovo je odgovor koji je Sputnjik dobio iz nadležnih službi tokom provere da li je istinita informacija koja se pojavila u albanskim medijima na Kosmetu, po kojoj je od 157 pripadnika OVK za kojima je Srbija raspisala poternicu preko Interpola zbog ratnog zločina počinjenog na Kosovu i Metohiji ostalo samo 21 ime.
Među onima za kojima se traga su imena ljudi koji se visoko kotiraju u kosovskim bezbednosnim službama koje pretenduju da postanu Vojska Kosova.
„Srbija Albance sa Kosova i Metohije vodi kao građane Srbije, a Priština nema direktan pristup Interpolu, pa zato i ne mogu da imaju pristup svim poternicama. Tačan broj onih za koje je raspisana i još važeća srpska poternica u Interpolu, a tiču se počinjenih zločina na Kosovu i Metohiji, nije za javnost, ali broj je daleko veći nego što su to preneli albanski mediji“, dodaje naš sagovornik.
Božo Prelević, advokat i bivši kooministar policije u prelaznoj vladi Srbije posle promena 5. oktobara 2000. za Sputnjik objašnjava da ima nekoliko varijanti po kojima se neko lice skida sa Interpolove poternice.
„Jedna varijanta je zastarevanje, druga, kada lice umre. Treća varijanta je kada neko napravi detaljnu analizu, pa se ispostavi da su ili svedoci umrli ili da dokazi koji su bili optužujući, prosto, nisu tog kvaliteta kako se očekivalo. Onda se napravi revizija, po kojoj se vidi da li dalje insistirati na tome ili ne.
Reviziju poternica, po rečima našeg sagovornika, radi država koja je i izdala poternice. U ovom slučaju to se nije desilo, a naš sagovornik iz nadležnih službi Srbije, veruje da se ovo najverovatnije plasira da bi smirili strasti oko hapšenja Ramuša Haradinaja.
Hapšenje Haradinaja jeste bilo i tema sednice parlamenta u Prištini, koji od tamošnje Vlade zahtevaju da od Interpola zatraže da se ukinu sve poternice koje je Srbija podigla, a koje su na snazi u 190 zemalja sveta. Među imenima su Azem Silo, Šukrija Buđ i Fatmir Ljimaj. Poternica za prvom dvojicom izdate su 2002. i 2004, dok je poternica za Ljimajem objavljena 2010. Ovim imenima treba dodati i predsednika Kosova Hašima Tačija, predsednika Skupštine Kadrija Veseljija, Ramuša Haradinaja i njegovog brata Dauta Haradinaja, Agima Čekua, kao i veliki broj drugih, među kojima ima i članova Demokratske partije Kosova i poslanika u Skupštini Kosova, ali i ime visokorangiranog pripadnika kosovske policije Fadilja Suljevića.
Prema našim saznanjima, Priština ima problem zbog srpskih poternica jer se na njima nalaze i imena onih koji sada rukovode KPS-om ili KBS-om, što je jedna od najvećih „kočnica“ za Tačija da formira Vojsku Kosova, s obzirom da je najveći deo KBS-a koji je zvanično formiran 2008. nastao iz pripadnika OVK. Pre toga oni su bili su Kosovski zaštitni korpus, koji je formalno bio u rangu civilne zaštite.
Nezvanično, sagovornik Sputnjika iz Prištine rekao je da iako je NATO dao zeleno svetlo Tačiju da formira vojsku, isto tako ga je upozorio da se „reši bivših OVK pripadnika koji su deo sadašnjih formacija, a koji imaju sumnjivu ratnu prošlost“.
„Naravno, za samog Tačija, koji je i sam bio deo OVK, ovo je veoma veliki problem jer svi ljudi koji se nalaze u bilo kakvim strukturama bezbednosti, i to na čelnim mestima na Kosovu su tu po zasluzi stečenoj u OVK. Njih je na ta mesta Tači i postavio s obzirom da ’pranje prošlosti‘ nije izvodljivo jer je veliki deo međunarodnih snaga bio prisutan na Kosovu i podržavao OVK. Ako bi Tači krenuo da se oslobađa svojih dojučerašnjih saboraca, oni bi se okrenuli protiv njega“, dodaje naš sagovornik.
Inače, prvi komandant KBS-a bio je Sulejman Selimi zvani Sultan, jedan od osnivača takozvane OVK i komandant operativne zone Drenica, poznat po saradnji s ekstremnim islamistima. Za vreme rata imao je štab u u selu Lukovice. Njegovo mesto je 2011. zauzeo Kadri Kastrati. Sadašnji šef KBS-a je Rahman Rama, koji je iz OVK prešao u KZK, a 2003. je bio doveden u vezu sa miniranjem železničkog mosta u selu Lozište kod Zvečana, terorističkim aktom koji je na sebe preuzela teroristička organizacija Albanska nacionalna armija (ANA). Osim Rame tada je bio pod istragom i Nuredin Ljuštaku zbog sumnje na saučesništvo u ovoj akciji. Ljuštaku je kasnije podneo ostavku jer nije bio zadovoljan kadrovskom politikom KBS-a. I sami obaveštajci Kfora takođe su u svojim izveštajima potvrđivali ove informacije, posebno vezu Rame i sa terorističkom Albanskom nacionalnom armijom — ANA, formacijom koja se pojavila posle rata na Kosovu, i to u prisustvu međunarodnih snaga.
