Ruski vojni eksperti ističu da Rusija i bez razornog nuklearnog naoružanja može da osigura bezbednost svoje zemlje i da se efikasno bori protiv međunarodnog terorizma. Ipak, stručnjaci navode da će, uprkos tome, snage nuklearnog odvraćanja Rusije još dugo biti osnovno sredstvo bezbednosti zemlje.
Nuklearno oružje je oružje zastrašivanja i odvraćanja, naglašavaju oni, mada posedovanje takvog naoružanja garantuje prednost u bilo kojem oružanom sukobu.
„Potrebno je naći razumni balans između nuklearnog i nenuklearnog oružja. U doglednoj budućnosti Rusija će se i dalje oslanjati na strateške nuklearne snage kao na glavni faktor osiguravanja svoje nacionalne bezbednosti i održavanja strateške stabilnosti u svetu. Istovremeno, nenuklearno visokoprecizno oružje je takođe veoma efikasno sredstvo za suzbijanje i odvraćanje najrazličitijih pretnji. Naprimer, Rusija je rasporedila operativno-taktičke rakete sistema Iskander-M, koji su opremljeni nenuklearnim raketama, kao odgovor na razmeštanje američkih sistema PRO u blizini ruskih granica“, kaže za Sputnjik Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“.
Podsećanja radi, SAD su prve, tokom Drugog svetskog rata, stvorile nuklearno oružje, a ubrzo nakon toga su tim razornim oružjem gađali japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. Da Sovjetski Savez odmah posle rata nije napravio svoju atomsku bombu pitanje je kakva bi sudbina snašla svet i kako bi u to vreme, a i danas izgledao svetski poredak.
Trka u naoružanju koja je usledila, smatraju ruski analitičari, u suštini je spasila svet od globalne katastrofe. SAD i SSSR su se sasvim dovoljno naoružali da je postalo jasno da odmeravanje „nuklearnih mišića“ nema nikakvog smisla. Usledili su dogovori o ograničenju nuklearnog naoružanja, a poslednji takav sporazum su potpisali predsednici SAD i RF Barak Obama i Dmitrij Medvedev 2010. godine u Pragu. Ta ograničenja su u principu uspostavila neku vrstu balansa snaga.
U takvoj situaciji „na scenu“ je stupilo nenuklearno oružje odvraćanja — kako odbrambeno, tako i ofanzivno. Ruska odbrambena industrija je u razvoju takvog oružja napravila ogroman uspeh. Ruski raketni sistemi „Iskanderi“ izazivaju nervozu i paniku na Zapadu. Krstareće rakete „kalibar“, koje su se uspešno pokazale u Siriji, strah su i trepet, a najnovije strateške krilate rakete „iks 101“, takođe korišćene u Siriji, izazivaju šok i strahopoštovanje — njihova razorna moć i preciznost nemaju pandane u svetu. Pritom, to oružje ne dovodi do takvih ekoloških posledica kao nuklearno oružje.
„U savremenom ratovanju visokotehnološko oružje ima dominantnu ulogu, pošto se arena sukoba sada premešta sa kopna u vazduh i svemir. Upravo ta vrsta naoružanja i vojne tehnike, omogućava da se reši širok spektar zadataka, kao što smo to i videli na primeru upotrebe krstarećih raketa dugog dometa protiv ciljeva terorista u Siriji. Tu pre svega mislim na rakete ’iks 101‘, koje nisu opremljene nuklearnim bojevim glavama, kao i na krstareće rakete ’kalibar‘ koje su lansirane sa najsavremenijih vojnih brodova i podmornica nove generacije, koje su u sastavu ruske ratne mornarice“, kaže Korotčenko.
Rusko nenuklearno oružje je bez svake sumnje veoma moćno. Primera radi, spomenute rakete „iks 101“ sa nenuklearnim bojevim glavama (i „iks 102“ — nuklearna varijanta) mogu da pogode ciljeve u rasponu od 5.500 do 10.000 kilometara.
Njihova preciznost je fascinantna — na daljini od 5.500 kilometara ciljeve pogađaju sa preciznošću od svega 5–6 metara, a na daljinama od 10.000 kilometara ne više od 10 metara.
Raketama „iks 101“ su naoružana dva ruska strateška bombardera — Tu-95MS, koji nosi osam raketa, i Tu-160, koji nosi 12 raketa.
Ipak, glavno nenuklearno oružje ostaju rakete „kalibar“ — vazdušnog, nadvodnog i podvodnog baziranja.
Podsećanja radi, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je rekao da bi u budućnosti visokoprecizno oružje moglo da zameni nuklearne snage kao faktor odvraćanja, što bi trebalo da smanji nivo međunarodne napetosti i ojača poverenje.
Prema njegovim rečima, u narednim godinama će brodovi i podmornice sa krstarećim raketama činiti osnovu grupacije nositelja visokopreciznog oružja.
„Do 2021. godine je planirano da se borbene mogućnosti domaćih strateških nenuklearnih snaga povećaju više od četiri puta, što će dati mogućnost da se u punoj meri reše zadaci nenuklearnog obuzdavanja“, rekao je Šojgu, ističući istovremeno da Rusija neće učestvovati u novoj trci u naoružanju.
Ruski vojni ekspert ističe da su takvi planovi realni i da Rusija lako može da za samo četiri godine značajno poveća svoj nenuklearni arsenal.
„Takvi planovi su u potpunosti realni, naročito ako se zna da se u Rusiji u poslednjih nekoliko godina krstareće rakete ’kalibar‘ proizvode u značajnim količinama. Te rakete proizvodi kompanija koja ulazi u sastav koncerna Vazdušno-kosmičke odbrane ’Almaz-Antej‘. Osim toga, radi se i na novim vrstama krstarećih raketa za avijaciju dugog dometa. Upravo to govori da je taj tempo proizvodnje u potpunosti realan. Tim pre što je takve procene dao i ministar obrane Sergej Šojgu, a on ništa ne govori tek tako“, zaključio je Korotčenko.