Glavni prihod zemlji donose borbeni avioni i helikopteri, a takođe i sistemi PVO, oklopna vozila, vojni brodovi i visokoprecizno oružje.
Na rast proizvodnje Vojno-industrijskog kompleksa nisu uticale zapadne sankcije, iako je zbog embarga Rusija ostala bez nekih važnih dobavljača delova. Međutim, za samo godinu dana proizvodnja tih delova je pokrenuta u Rusiji.
Vojni eksperti ističu da dobra prodaja nije iznenađujuća — posle događaja u Siriji, gde je rusko oružje potvrdilo svoju pouzdanost i visoku efikasnost, oružje ruske proizvodnje počeli su da nabavljaju čak i emiri zemalja Persijskog zaliva, u kojima su ranije priznavali samo zapadne proizvode.
Udeo Rusije na tržištu oružja Bliskog istoka raste, a to je tržište za koje se bori odbrambena industrija celog sveta.
Osim toga, ne bi trebalo zaboraviti ni činjenicu da postoji niz (raketnih) sistema, gde Rusija u proizvodnji drži monopol. Na primer, operativno-taktički sistem „Iskander M“ nema alternativu u svetu.
Prošle godine Rusija je prodala oružje u vrednosti od 14,5 milijardi dolara, a pritom ukupan portfolio porudžbina u narednih nekoliko godina iznosi oko 50 milijardi dolara. O tome je ranije govorio i ruski predsednik Vladimir Putin. On je istakao da je izvoz oružja veći nego što je planirano, a da su uprkos „teškoj međunarodnoj“ i ekonomskoj situaciji ruski oružari na visini zadatka.
Putin je podsetio da je Rusija drugi najveći izvoznik oružja u svetu, odmah posle SAD.
„Rusija zauzima drugo mesto na spisku svetskih lidera u isporuci oružja i vojne tehnike, i to je svakako ozbiljno dostignuće na tako složenom tržištu koje se dinamično razvija. Prema podacima međunarodnih institucija, prvo mesto zauzimaju Sjedinjene Američke Države, sa 31 odsto udela na tržištu, a Rusija je druga sa 27 odsto, dok svi ostali vidno zaostaju“, naveo je ruski predsednik.
Prošle godine je Rusija isporučila svoje oružje u 58 zemalja sveta, a u toj sferi Rusija ima više od 100 partnera. Među njima su Indija, Irak, Egipat, Vijetnam, Kina i Alžir, a velike nade se takođe polažu i na zemlje Afrike, Latinske Amerike, Južne Azije i Bliskog istoka.
Rusija je prošle godine skinula i mnoge administrativne barijere za domaću odbrambenu industriju — na primer, uprošćen je izvoz vojnih proizvoda za učešće na sajmovima u inostranstvu, pojednostavljena procedura donošenja odluka u toj sferi, a ruskim proizvođačima i nadležnim institucijama postalo je lakše da kontaktiraju sa stranim partnerima.
Nedavno održana najveća izložba oružja i vojne tehnike na svetu „Armija 2016“ okupila je više od pola miliona posetilaca, više od hiljadu proizvođača oružja i delegacije iz više od 80 zemalja. Izložba je pomogla da Rusija pokaže svetu novo rusko oružje i da se zaključi 17 državnih ugovora na sumu od 130 milijardi rubalja (oko dve milijarde dolara).
Njihova realizacija omogućiće da se trupama dostave najnovije podmornice, mali raketni brodovi, više od dve stotine jedinica savremenog raketnog artiljerijskog i oklopnog naoružanja, kao i inženjerske tehnologije.
Jedan od najvećih ugovora na forumu „Armija 2016“ sa Rusijom je zaključila Nigerija. Bilo je objavljeno da je reč o prodaji helikoptera Mi-35M u „značajnoj količini“. Međutim, vrednost ugovora i broj helikoptera nije zvanično obelodanjena. Eksperti tvrde da je reč o 12 helikoptera na sumu od najmanje 100 miliona dolara.
Vojska te afričke zemlje nove helikoptere koristiće u borbi sa terorističkom grupom Boko haram, krilom Islamske države — terorističke organizacije zabranjene u Rusiji i nizu drugih zemalja.
Eksperti ističu da rast tenzija u svetu i sve veći broj oružanih sukoba doprinose rastu potražnje oružja i vojne tehnike.
