Odlazeći američki predsednik Barak Obama ukinuo je politiku „mokre noge, suve noge“, koja je više od dve decenije omogućavala Kubancima koji stupe na američko tlo da automatski steknu legalan boravak u SAD.
Ta politika, za koju je Obama rekao da predstavlja politiku namenjenu drugačijoj eri, godinama je bila predmet spora između SAD i kubanskih vlasti, koje su godinama tražile da bude ukinuta, kao uslov za dalju normalizaciju odnosa dve zemlje, a predstavljala je i predmet rasprava unutar američkog društva. Kritičari politike „mokre noge, suve noge“ smatrali su da se jednoj manjini daje povlašćeni status prilikom dolaska u SAD.
Politika „mokre noge, suve noge“ nastala je 1995, revizijom američkog Zakona o prilagođavanju Kube (Cuban Adjustment Act) iz 1966. godine, kojim se regulišu odnosi SAD i Kube posle revolucije na najvećem karipskom ostrvu. Prema odredbama tog zakona, svakom Kubancu, prebeglom u SAD, garantovan je legalan boravak na godinu dana. Posle pregovora sa kubanskim vlastima, Klintonova administracija saglasila se sa Kubom da prestane da daje azil onim Kubancima koje američka obalska straža presretne u vodama između dve zemlje. Oni („mokre noge“) bi bili vraćeni na Kubu ili poslati u neku treću zemlju. Kubancima koji bi uspeli da se domognu američke obale („suve noge“) američke vlasti garantovale su azil i, kasnije, sticanje američkog državljanstva.
Kubanske vlasti protivile su se takvoj američkoj politici, smatrajući da se time kubanski građani podstiču na opasna putovanja i da Amerika svojom politikom podstiče odlazak stručnjaka sa ostrva. Zapadni mediji ističu da je takva američka politika omogućavala i ventil jednopartijskoj kubanskoj državi, omogućavajući nezadovoljnim Kubancima da bolji život traže u inostranstvu i izvor finansiranja za rođake koji su ostali na ostrvu.
Odnosi Kube i SAD ostali su jedan od poslednjih relikata Hladnog rata do 2015. godine, kada su Barak Obama i kubanski predsednik Raul Kastro obnovili diplomatske odnose, a dve zemlje otvorile ambasade. Barak Obama posetio je Kubu u martu prošle godine.
Kubanski i američki zvaničnici sastali su se prošlog četvrtka u Vašingtonu kako bi koordinirali napore u borbi protiv trgovine ljudima. Američki zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za britanski „Gardijan“ da poslednjih godina Kubanci napuštaju svoju zemlju, ne iz političkih, već iz ekonomskih razloga.
Migracija Kubanaca u SAD više se ne ide samo preko Meksičkog zaliva, već i preko meksičko–američke granice, ali Kubanci u SAD dolaze i iz Kanade. Američko Odeljenje domovinske sigurnosti objavilo je podatke da je od oktobra 2012. godine u SAD ušlo više od 118.000 Kubanaca preko svih granica SAD, a tokom budžetske 2016. godine, koja se završila u septembru, više od 41.500 ljudi pristiglo je sa Kube na južne granice SAD. Dodatnih 7.000 stiglo je prošlog oktobra i novembra.
Takav priliv izbeglica stvara problema susedima SAD, koji moraju da se bave kubanskim izbeglicama pre nego što one dođu do američkog tla, rekao je američki zvaničnik novinaru „Gardijana“, objašnjavajući razloge za ukidanje politike „mokre noge, suve noge“.
Obama je ukinuo i Kubanski medicinski uslovni profesionalni program, uspostavljen 2006. godine za vreme administracije Džordža Buša Mlađeg, kojim se kubanskim zdravstvenim radnicima na radu u inostranstvu olakšavaju ulazak u SAD i dobijanje radne dozvole.
Zakon iz 1966. godine pretpostavljao je da su izbeglice sa Kube političke, a ne ekonomske izbeglice, zbog čega im je i olakšavao dobijanje državljanstva. Obamina administracija, započevši novu politiku prema Kubi, smatra da za tim više nema potrebe, što pokazuje i statistika.
Potez ukidanja blage politike prema kubanskim izbeglicama možda je poslednji spoljnopolitički potez odlazećeg predsednika Baraka Obame. Međutim, cela njegova politika prema Kubi može biti dovedena u pitanje ulaskom Donalda Trampa u Belu kuću. Tramp je još ranije Obamin sporazum sa kubanskim vlastima nazvao slabim.
Trampu su odrešene ruke da u potpunosti poništi Obaminu kubansku politiku jer Obama za svoje poteze prema Kubi nije imao, niti je tražio podršku Kongresa.
