Da „Sila boga ne moli“ svedoče nam lekcije od strane Gigi Vilc: da je proslava Dana Republike Srpske neustavna manifestacija, da su pripadnici Oružanih snaga BiH položili zakletvu da će braniti ustavni poredak, da je njihovo prisustvo na neustavnim aktivnostima kršenje Zakona o odbrani BiH, a kazna koja sledi je disciplinski postupak i otpust iz službe.
Odgovor predsednika Dodika nije trebalo dugo čekati. Zbog pristranosti, mešanja u unutrašnja pitanja i izlaska iz okvira pod kojim deluje NATO u BiH, predsednik Republike Srpske je najavio niz mera kao odgovor. Tako Republika Srpska neće dalje učestvovati u pitanjima vezanim za pristupanje BiH NATO-u, posebno kada je reč o vojnoj imovini.
Kako NATO očigledno posmatra Oružane snage BiH kao svoju vojsku, Republika Srpska će pokrenuti sudske postupke s ciljem da se izbace Oružane snage BiH iz svih objekata u vlasništvu RS, a od procesa upisivanja vojne imovine sa RS na BiH nema ništa.
Takođe, preispitaće se gde sve Oružane snage BiH imaju dugove za neplaćene račune na teritoriji RS, pa će im se u međuvremenu isključiti voda, struja, grejanje, dok ne plate.
Republika Srpska će usvojiti politiku vojne neutralnosti i sva dalja kretanja biće isključivo vezana za Srbiju i njene orijentacije na tom planu. Kada je reč o počastima, Republika Srpska će formirati jedinicu veterana Vojske Republike Srpske, koja će imati namenu da učestvuje u obeležavanjima svih svetkovina, kao i vojni orkestar, i do Vidovdana taj posao će biti završen. Kao poslednju meru Dodik najavljuje istupanje Republike Srpske iz Sporazuma o formiranju Oružanih snaga BiH.
S druge strane, NATO, koji je vojno porazio srpske vojske u poslednjim ratovima, bukvalno se i ponaša kao osvajač jasno stavljajući do znanja da su oni taj treći stub na kojem počiva protektorat zvani BiH, zajedno sa Savetom za implementaciju mira (PIK) i stranim sudijama u Ustavnom sudu BiH.
Njihovo samo prisustvo sve ove godine je sporno po više osnova, a jedino obrazloženje koje im ide u prilog je neosporna činjenica da oni doslovno održavaju BiH u životu, i to „na aparatima“.
U čemu je problem sa njihovom legitimnošću? Prvo, Savet za implementaciju mira nije dejtonska kategorija, nego je osnovan naknadno sa ciljem da kao kolektivni organ legalizuje protivustavno delovanje i nelegalne poteze visokog predstavnika, i to ne kroz davanje direktnih ovlašćenja, nego kroz pravno nemušte oblike kao što su „podrške“, „pozdravljanja“ i „pohvale“ u naporima koje visoki predstavnik čini da se Dejtonski sporazum razgradi u pravcu unitarne BiH.
Kada je reč o drugom stubu, uloga stranih sudija se ne razlikuje mnogo od uloge PIK-a. Njihov osnovni zadatak je da se kroz sistem preglasavanja, zajedno sa bošnjačkim sudijama, omoguće da Ustavni sud BiH takođe može da bude jedan od alata u procesu unitarizacije i ustavnog prekrajanja BiH.
I konačno, treći stub, NATO-ov štab u BiH nije naslednik IFOR/SFOR-a čija je uloga definisana Aneksom 1-A Dejtonskog mirovnog sporazuma, nego je to EUFOR. Naime, na Samitu u Istanbulu 2004. godine, NATO je ugasio SFOR i kao naslednika odredio EUFOR. Komanda NATO-a daje podršku procesu održavanja bezbednosti koju sprovodi EUFOR na osnovu „Berlin plus“ aranžmana, ali zvanično primarna misija NATO-a u BiH je reforma odbrane, a ne implementacija Dejtonskog sporazuma. Nezvanično, NATO je treći stub, odnosno instrument prinude međunarodne zajednice u procesu održavanja protektorata na „aparatima“. To opet ne isključuje da je njihov legitimitet upitan, posebno kada je reč o tumačenju dejtonskih odredaba i zakona BiH.
Konačno, da se ne lažemo — osnovna uloga NATO-a u BiH (ali i na Balkanu) jeste vršenje pritiska na vlasti da se ubrza pristupanje ovom savezu. Naravno, u NATO komandi će reći da ovo nije istina i da oni samo učestvuju u dijalogu koji je iniciran aspiracijom država za članstvom u NATO.
Ako je ovo tačno, onda će u NATO-u prihvatiti da u Republici Srpskoj postoje drugačije težnje i da se neće dalje mešati, već prepustiti legalno izabranim političkim predstavnicima u RS da se kreću u skladu sa aspiracijama građana koji su ih izabrali. To znači — ništa od ulaska BiH u NATO.
Ako se pak ispostavi da sam bio u pravu i da je njihova jedina uloga vršenje pritisaka na države da bi postale njihove članice, onda će uslediti reakcije na najavljene Dodikove mere u stilu — Dodik opet krši Dejtonski mirovni sporazum, on je faktor nestabilnosti, potencijalni uzrok svih budućih ratova i sl. Ili smo ovo već mogli pročitati u nekim NATO medijima?
Bilo kako bilo, ako Bakir ne dotuče BiH, to će onda definitivno Gigi da završi.
