Hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović javno je iskazala želju da od zvaničnog Beograda sazna zašto se Srbija naoružava, od koga se brani i zašto ima vojnu saradnju sa Rusijom. Pritom, šefica susedne zemlje nije našim zvaničnicima rekla šta će Hrvatskoj ofanzivno naoružanje koje je nabavila sa zapadne strane. To joj niko nije ni tražio.
Zvanični Beograd predsednici Hrvatske odgovara da oni ne moraju nikome da polažu račune za nabavku odbrambenog oružja, a analitičari za Sputnjik objašnjavaju da naša zemlja nema ni obavezu da objašnjava susedima čime se naoružava, od koga kupuje naoružanje i sa kim ima vojnu saradnju.
Istina, Dejtonskim sporazumom, kao i ugovorima potpisanim nešto kasnije u Firenci, ustanovljeni su mehanizmi za obaveštavanje o naoružanju, godišnjim izveštajima i međusobnim inspekcijama između Srbije (tada SRJ), Hrvatske i BiH. Ovi mehanizmi funkcionisali su i tokom NATO agresije na SRJ, funkcionišu i danas. Ali to se u praksi ne primenjuje tako što predsednik traži izveštaj o naoružavanju putem provokativnih medijskih intervjua, kako je to Grabar Kitarovićeva učinila.
Profesor beogradskog Fakulteta bezbednosti i član parlamentarnog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Zoran Dragišić kaže da je mehanizam regionalne kontrole naoružanja ustanovljen još 1996, a da u Zagrebu postoji i regionalni centar za kontrolu naoružanja.
Međutim, čini se da izjava hrvatske predsednice izlazi iz tog okvira, kaže Dragišić. Države regiona imaju obavezu i u okviru OEBS-a da razmenjuju informacije o naoružanju, i to su mehanizmi koje doprinose regionalnoj stabilnosti.
„Ali to ne podrazumeva da države jedna od druge treba da traže odobrenje da bi se naoružavale. Ton kojim je izjava data nije primeren i može se shvatiti i uvredljivo. Pogotovo kada je u pitanju naoružavanje i kada je u pitanju očigledno da Srbija ne gomila oružje za bilo kakav napad na bilo koga“, kaže Dragišić.
Ništa što Srbija radi ne može biti shvaćeno kao pretnja nijednoj državi, smatra Dragišić. Srbija niti gomila trupe, niti se prekomerno naoružava ili prekomerno povećava vojni budžet.
Niko ozbiljan u Hrvatskoj se ne plaši onoga što Srbija radi u pogledu naoružavanja, dodaje Dragišić, niti se u hrvatskim stručnim krugovima ponašanje Srbije tumači kao agresivno.
„Ako odvojimo politiku i struku, videćemo da ni hrvatski generalštab, ni njihovi stručnjaci za bezbednost u ponašanju Srbije ne mogu videti nikakvu pretnju“, kategoričan je Dragišić.
Vojni analitičar Andrija Mlakar objašnjava da kada god Hrvatskoj krene nizbrdo u njihovim lokalnim stvarima, nalazi se dežurni krivac, a to je Srbija.
„Nije ništa novo da ko god hoće iz okruženja, traži od Beograda neko objašnjenje. Ako Srbija hoće da kupi avione ili rečne monitore, to je njena interna stvar“, kaže Mlakar.
Tačno je godinu dana od kada je u Hrvatskoj lansirana priča o kupovini balističkih raketa, kojima bi Hrvatska mogla da gađa Niš, objašnjava vojni analitičar Mlakar.
Umesto raketa, kaže Mlakar, Hrvatska je od SAD dobila 16 helikoptera koji ne lete. Samo tehničko održavanje tih helikoptera košta oko sto miliona dolara, kaže Mlakar, plus obuka. Slično je i sa šest haubica koje je Hrvatska dobila od Nemačke. One su prikazane na Jarunu prošle godine na obeležavanju godišnjice „Oluje“, ali dve su vraćene u Nemačku, a sa prilagođavanjem ostalih na hrvatske standarde se i dalje čeka.
I tada je Srbija na poklon dobila šest „migova“ koje treba remontovati.
„Srbija niti je govorila da će napadati Hrvatsku, niti je kupovala opremu za gađanje zemaljskih ciljeva, koliko znam, spominju se samo rakete vazduh-vazduh. Zato što Srbija ima prava da kontroliše svoj vazdušni prostor i što je to uslov opstanka našeg vazduhoplovstva. Govoriti o nekim napadima, to je puštanje probnih balona za njihove interne rasprave“, zaključuje Mlakar.
Na izjavu Kolinde Grabar Kitarović reagovao je i srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
„Hrvatska predsednica se pita od koga se Srbija brani, pa nabavlja avione, ali se ne pita koga to Hrvatska hoće da napadne, pa nabavlja lansirne rampe. Podsetiću da je Nezavisna Država Hrvatska, nacistička ustaška tvorevina, okupirala deo Srbije do Zemuna, Šapca i Novog Sada, kao i celu Bosnu i Hercegovinu“, rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije je istakao da se u jednom slaže sa predsednicom Hrvatske — da se treba okrenuti budućnosti, i zato treba dijalogom i hladnom glavom rešavati pitanja iz prošlosti i tražiti zajedničke interese.
„Srbija je na to spremna, ali nije spremna da trpi uvrede i poniženja“.