Potpredsednik Vlade Turske Vejsi Kajnak izjavio je da Ankara dovodi u pitanje prisustvo koalicionih snaga predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama u turskoj bazi Indžirlik i istakao da je pitanje korišćenja vojne baze od strane snaga koalicije na čelu sa SAD i NATO-a bilo na dnevnom redu turske Vlade. Da li će Ankara, nakon što je dovela u pitanje prisustvo koalicionih snaga u Indžirliku, početi i preispitivanje svojih odnosa s NATO-om?
Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik kaže da je Turska počela da preispituje svoje odnose sa NATO-om još nakon neuspelog puča u toj zemlji 15. jula prošle godine.
„Ova izjava oko Indžirlika je zapravo vrhunac više prethodnih izjava najviših turskih zvaničnika vezanih za odnose sa SAD i Zapadom uopšte, pa samim tim i sa NATO-om. Nakon poslednjeg terorističkog napada u Istanbulu za doček Nove godine imali smo izjavu turskog predsednika Erdogana u kojoj je aludirano na to da neke strane države možda stoje iza toga. Konačno, imali smo i izjave predsednika turske Vlade Binalija Jildirima i drugih zvaničnika da oni nemaju adekvatnu saradnju sa SAD kada je u pitanju borba protiv DAEŠ-a u Siriji“, podseća Janković.
Amur Gadžijev sa Instituta za orijentalistiku Ruske Akademije nauka za Sputnjik kaže da je Ankara već nekoliko puta najavljivala preispitivanje odnosa sa NATO-om.
„Letos su procurele informacije da bi Turska mogla da dozvoli korišćenje baze Indžirlik ruskim vazdušno-kosmičkim snagama u okviru zajedničke borbe protiv međunarodnog terorizma. Usledila je oštra reakcija Zapada i tema je bila zatvorena. Ali to ne znači da je Turska zadovoljna saradnjom sa koalicijom na čelu sa SAD“, navodi Gadžijev.
On ukazuje da Turska i SAD imaju ozbiljne nesuglasice kada je reč o kurdskom pitanju, jer su za Amerikance Kurdi „udarna pesnica“ u borbi protiv DAEŠ-a, pa se čak može govoriti o formiranju vojne alijanse kurdskih snaga i SAD.
„Ankari to nije po volji, jer bi jačanje Kurda moglo da dovede do stvaranja njihovih autonomnih enklava duž granica Turske, a osim toga, to bi ugrozilo teritorijalni integritet zemlje. Zato Ankara daje sve od sebe kako bi sprečila povezivanje Iračkog Kurdistana, kurdskih enklava u Siriji i turskih Kurda. Vašington se oglušio o apele Ankare da smanji saradnju sa kurdskim snagama i, dajući izjave poput one koju je dao Kajnak, turski zvaničnici pokušavaju da promene američki stav povodom Kurda“, objašnjava ruski ekspert.
On dodaje da se Turska suočava sa pasivnošću međunarodne koalicije, koja pod izmišljenim izgovorima odbija da uništava objekte DAEŠ-a koje otkrije Turska.
„Formalno gledano, saradnja i dalje postoji, ali gledano realno, koalicija ne samo da ne pomaže Turskoj kada je reč o operaciji ’Štit Eufrata‘, već naprotiv, stvara prepreke, najavljujući da će obustaviti operacije u Mosulu i Raki do proleća 2017. godine“, napominje Gadžijev.
I pored nesuglasica Ankare i Vašingtona, Slobodan Janković ne očekuje da će američka vojska tek tako napustiti bazu Indžirlik.
„Ovo je prosto priprema za pregovore i stavljanje aduta na sto. Turska čeka da Donald Tramp preuzme upravljanje Sjedinjenim Državama i da sa njim onda pokušaju da povrate dobru saradnju. Turska je ovom trenutku u velikoj krizi, kako ekonomskoj tako i vojnoj, jer njena strategija nastupanja na Bliskom istoku, Kavkazu i Balkanu je propala i ona sada nastoji da snažnim izjavama donekle skrene pažnju javnosti sa problema sa kojima se suočava. Turska je potresena nizom terorističkih napada, obnovljen je rat sa Kurdima, te mora i na ovaj način da malo primiri javnost, ali sumnjam da je ovo sada definitivni raskid sa NATO-om“, kaže Janković.
Prema njegovom rečima, do prekida odnosa Zapada i Ankare može doći, ali prevashodno zbog Zapada, a ne Turske.
„Evropska unija i SAD su, bar do 20. januara, te koje ’potkopavaju‘ turske pozicije i koje ne žele da udovolje nekim interesima Ankare. U tom smislu pre je za očekivati da Zapad od sebe otuđi Tursku nego obrnuto“, ističe Janković.
I Amur Gadžijev smatra da Turska kao članica NATO-a ima određene obaveze i da ne može da zatvori Indžirlik za međunarodnu koaliciju na čelu sa SAD. „Turska je i dalje članica Alijanse i ovaj status joj mnogo znači. Ali Ankara bi mogla da smanji prisutnost NATO snaga u ovoj bazi ili da zabrani određene aktivnosti, na primer, poletanja sa aerodroma, kao što se desilo 2003. godine tokom invazije na Irak“, kaže Gadžijev.
Smetnje na vezama između Turske i SAD, s jedne strane, a zbližavanje Ankare i Moskve, s druge, Slobodan Janković vidi kao deo jedne iste politike Turske.
„Turska je okrenula ćurak i počela opet da sarađuje sa Rusijom i na taj način je poručila Sjedinjenim Državama da ona može da sarađuje i sa drugim partnerima ukoliko nema partnera u Vašingtonu. Taktika Turske je da izvuče što više za sebe i poruči Zapadu da njena politika ima alternativu ukoliko SAD i EU ne žele da joj izađu u susret i udovolje nekim njenim zahtevima“, napominje Janković.
Kako kaže, u toku je preformatiranje sveta i definitivno je uspostavljen multipolarni poredak.
„Tek za koju godinu će se videti koje će se sile pitati i u kojim regionima i dok se taj poredak ne stabilizuje biće turbulencija. Videćemo šta će na kraju ostati od baza SAD i NATO-a, ali njihov broj će se verovatno smanjivati. Turska se sve više sukobljava sa EU, a Amerika i EU u narednih godinu dana neće imati istovetnu politiku, jer više nema monolitnog Zapada“, zaključuje Janković za Sputnjik.
