Prema podacima britanske agencije, Kajnak je istakao da je pitanje korišćenja vojne baze od strane snaga koalicije na čelu sa SAD i NATO-a bilo na dnevnom redu turske Vlade.
Nešto kasnije predstavnik predsednika Turske Ibrahim Kalin izjavio je da ne treba žuriti sa razmatranjem pitanja o korišćenju aerodroma Indžirlik, navodi agencija „Rojters".
Vazduhoplovnu bazu Indžirlik upotrebljava avijacija SAD i Turske, njena delatnost regulisana je Ugovorom o vojnoj i ekonomskoj saradnji dveju zemalja. U njoj su bazirani avioni brojnih zemalja koje ulaze u međunarodnu koaliciju na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama i učestvuju u vazdušnoj operaciji protiv terorističke grupe DAEŠ.
Šta je u pozadini najave preispitivanja odnosa Turske sa NATO-om
Amur Gadžijev, naučni saradnik turskog sektora na Institutu za orijentalistiku Ruske Akademije nauka kaže za Sputnjik da je Ankara već nekoliko puta najavljivala preispitivanje odnosa sa NATO-om.
„Recimo, letos su procurile informacije da bi Turska mogla da dozvoli korišćenje baze Indžirlik ruskim Vazdušno-kosmičkim snagama u okviru zajedničke borbe protiv međunarodnog terorizma. Usledila je oštra reakcija Zapada i tema je bila zatvorena. Ali to ne znači da je Turska zadovoljna saradnjom sa koalicijom na čelu sa SAD“, kaže Gadžijev.
On podseća da Turska i SAD imaju ozbiljne nesuglasice kada je reč o kurdskom pitanju. Za Amerikance Kurdi su „udarna pesnica“ u borbi protiv DAEŠ-a, čak se može govoriti o formiranju vojne alijanse kurdskih snaga i SAD. Ankari to nije po volji, jer bi jačanje Kurda moglo da dovede do stvaranja njihovih autonomnih enklava duž granica Turske, osim toga, to bi ugrozilo teritorijalni integritet zemlje.
„Zato Ankara daje sve od sebe kako bi sprečila povezivanje Iračkog Kurdistana, kurdskih enklava u Siriji i turskih Kurda. Vašington se oglušio o apele Ankare da smanji saradnju sa kurdskim snagama i, dajući izjave poput one koju je dao Kajnak, turski zvaničnici pokušavaju da promene američki stav povodom Kurda“, objašnjava Gadžijev.
Osim toga, kako kaže, Turska se suočava sa pasivnošću međunarodne koalicije, koja pod izmišljenim izgovorima odbija da uništava objekte DAEŠ-a koje otkrije Turska. Formalno gledano, saradnja i dalje postoji, ali gledano realno, koalicija ne samo da ne pomaže Turskoj kada je reč o operaciji „Štit Eufrata“, već naprotiv, stvara prepreke, najavljujući da će obustaviti operacije u Mosulu i Raki do proleća 2017. godine.
„Turska kao članica NATO-a ima određene obaveze i ne može da zatvori Indžirlik za međunarodnu koaliciju na čelu sa SAD. Turska je i dalje članica Alijanse i ovaj status joj mnogo znači. Ali Ankara bi mogla da smanji prisutnost NATO snaga u ovoj bazi ili da zabrani određene aktivnosti, na primer, poletanja sa aerodroma, kao što se desilo 2003. godine tokom invazije na Irak“, zaključuje Gadžijev.
