Upravo objavljena Uredba Vlade Srbije o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija sa nižim limitom trebalo bi da učini dostupnim podsticaje što većem broju stranih i domaćih investitora, odnosno da podigne investicije u našu privredu. Iz tih razloga Vlada je marta prošle godine prvi put spustila granicu za ulaganja koja zavređuju podsticaje sa 250.000 evra na 150.000. Tada je investitor bio u obavezi da zaposli najmanje 20 ljudi.
Iznos podsticaja je ostao je isti, pa će za svako otvoreno novo radno mesto država investitoru plaćati od 3.000 do 7.000 evra, u zavisnosti od područja u koje se ulaže. Investitorima će se najviše „isplatiti“ zapošljavanje u nerazvijenim krajevima Srbije, dok će investicija u Beogradu, na primer, investitoru doneti tek 3.000 evra po zaposlenom. Država će, pored toga, i dalje obezbeđivati još deset do trideset odsto troškova ulaganja u osnovna sredstva u odnosu na ukupno ulaganje. Doduše, investitor će pre toga morati da obezbedi 25 odsto ukupnog ulaganja iz sopstvenih izvora, ne računajući državnu pomoć. Kako je u martu prošle godine objašnjeno, država je snizila neophodan iznos ulaganja kako bi što većem broju privrednika omogućila da koriste ove podsticaje.
Po rečima ministra privrede Gorana Kneževića, u prethodnoj godini su ostvareni izuzetni rezultati kada je u pitanju nivo investicija, podržanih od strane države. „Imali smo 21 ugovor vredan 220 miliona evra, koji je doneo 15.000 novih radnih mesta. Želimo još investicija, nova zapošljavanja, nove tehnologije i znanja za našu zemlju. Da bismo to postigli, doneli smo odluku da je potrebno urediti Uredbu o privlačenju investicija, posebno spuštajući pragove da i oni mali investitori mogu da konkurišu za podsticajna sredstva“, izjavio je Knežević za Sputnjik.
Objašnjavajući novine u Uredbi, on je rekao da će šansu dobiti oni koji mogu da investiraju samo 100.000 evra i zaposle samo deset radnika. „Istovremeno smo odlučili da se nivo podsticaja razlikuje od mesta ulaganja, pa će tako oni koji investiraju u nerazvijena i devastirana područja imati daleko veću podršku od onih koji se odluče za, na primer, Beograd ili Novi Sad. Osluškivali smo potrebe privrednika, pa smo iz Uredbe izuzeli projekte koji se tiču razvoja softverskog inženjeringa, a opet dali šansu da se podstiče ulaganje u sektor poljoprivrede i ribarstva. Obezbedili smo i preciznije i jasnije kriterijume, ali i jaču kontrolu države ispunjenja ugovornih obaveza investitora“, objasnio je Knežević.
Dakle jedna od novina u Uredbi je i to što je poslušan glas javnosti i struke, pa je sa spiska korisnika državnih subvencija skinut sektor informacionih tehnologija kome ovde ne manjka investicija već još stručnog kadra za kojim je ionako jagma.
Komentarišući najnovije sniženje limita, ekonomista Mahmut Bušatlija za Sputnjik upozorava da državne subvencije uglavnom odlaze na ulaganja u mala i srednja preduzeća, a ona, kako napominje, ne mogu da postoje bez velike industrije. To je najveći problem koji se kod nas ne shvata ozbiljno. Zato smo u situaciji da već godinama na spisku Agencije za privredne registre imate preko 75 posto registrovanih firmi koje pripadaju kategoriji mikro, malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, napominje naš poznati konsultant za strana ulaganja.
On je upozorio i na to da smanjenje praga nosi rizik remećenja tržišta. Prosto, vi ne možete da subvencionišete jednoga ili nekoliko njih u okviru jednog proizvodnog sektora, a da oni ne budu u povoljnijem položaju u odnosu na ostale. Oni su bespovratno dobili pare, investicija im je niža, ne moraju da drže cene kao ostali. Dakle konkurentniji su zahvaljujući tome što se remete tržišni odnosi, upozorio je Bušatlija.
