Vlada i Poreska uprava mogu da se pohvale da su uspeli donekle da smanje sive tokove, pa se sada procenjuje da se u nelegalnim vodama gubi 30,1 odsto BDP, dok je 2013. godine to bilo blizu 34 odsto BDP.
Cilj je sada postavljen na 26,7 odsto BDP-a, što je i dalje izuzetno visok procenat, čak i u odnosu na zemlje jugoistočne Evrope, u kojima se, prema podacima OECD-a, u sivoj zoni gubi između 22 i 24 odsto BDP. Da ne govorimo o razvijenim zemljama, poput Nemačke, Francuske, država Skandinavije, gde siva ekonomija čini nešto malo iznad 10 odsto BDP-a.
Da li će i kako pomoći to što će Vlada narednu i 2018. godinu proglasiti godinama borbe protiv sive ekonomije? Rezultati bi obradovali ne samo zaposlene u javnom sektoru i obične građane koji godinama čekaju na bolje zdravstvo, školstvo, otvaranje muzeja… nego i privredu koja ne želi nelojalnu konkurenciju. Privrednici hoće da imaju predvidivost, transparentnost, pravnu sigurnost i iste uslove poslovanja, kako je to rečeno na godišnjoj konferenciji o sivoj ekonomiji.
Do sada su „umereno zadovoljni“ postignutim rezultatima, a bolji mogu biti ako bude efikasnije saradnje inspekcije, carine, policije i drugih organa sa tužilaštvom i sudovima, smatra predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, Zoran Petrović.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj ekonomiji Zoran Grubišić za Sputnjik kaže da neće reći ništa novo kada napomene da je u borbi protiv sive ekonomije ključna doslednost u sprovođenju mera koje već postoje.
„Jasno je da mora da postoji strategija direktnih mera, ali je osnovna pojačana kontrola i koliko se to primenjuje na terenu“, kaže Grubišić.
Sve je, napominje on, predviđeno u paketu podrške i programima koje imamo sa međunarodnim finansijskim institucijama. Potrebno je izvršiti samo tu punu obuku i primenu i opet se sve svodi na doslednost u radu na terenu, dodao je on.
„Svaka vlada je nekako bila nedosledna u primeni, a uvek će vam reći da je u strategiji to bitna stvar“, ocenio je Grubišić i napominje da se siva ekonomija uvek odnosi na one koji izbegavaju da plate porez.
„U svakoj privredi postoji učešće sive ekonomije. Mi samo pričamo o tome šta je prihvatljivo“, kaže on.
Neki ekonomisti, posebno iz našeg regiona suočenog sa dugogodišnjim privrednim posrtanjem, smatraju da treba tolerisati onu sivu ekonomiju koja je povezana sa ekonomijom opstanka, koja služi za preživljavanje marginalizovanih delova društva, a energično suzbijati onu povezanu sa nelegalnim stvaranjem većeg dohotka i njegovim prikrivanjem radi neplaćanja poreza.
Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je pak na konferenciji o sivoj ekonomiji konstatovao da je u društvu prisutno licemerje, jer se od velikih preduzeća zahteva da plate porez, a kada zbog toga završe u stečaju, onda se izlazi na ulice da se to spreči.
„A kada kažemo da plate porez oni koji imaju radnje, prodaju pljeskavice i kada kažemo da ćemo zatvoriti objekat ako to ne urade, oni kažu da se iživljavamo nad malima“, ilustrovao je srpski premijer i poručio:
„Plaćanje poreza je najveći patriotizam, jer svaki račun znači školu više za našu decu.“
Kao predsednik Vlade, dodao je, nije dozvolio da neko ne plati porez, a Poreska uprava, kaže, radi bez ikakvog političkog pritiska.
Na pitanje da li je, s obzirom na izgovoreno na godišnjoj konferenciji i najava da će naredne dve godine biti godine borbe protiv sive ekonomije, znak političke volje da smo se sa tim ozbiljno uhvatili u koštac, Grubišić za Sputnjik kaže da treba sačekati.
„Jedna je stvar najaviti i imati arsenal mera, a druga primeniti ih na terenu. Ja bih sačekao rezultate i nepristrasnu ocenu međunarodnih institucija da je to smanjeno“, kaže Grubišić.
