Evropska unija je kao novogodišnju čestitku vladi Kosova donirala 70,5 miliona evra. Tako punih džepova Priština će u narednu godinu ući poprilično rasterećena od dugova, ali ne i unutarpolitičkog raskola i mogućeg novog globalnog rasporeda karata od koga Priština strepi.
Naime, političke prognoze za Kosovo i želje vladajuće strukture se umnogome razlikuju. Jedno je, međutim, po svim procenama izvesno, a to je da će Kosovo na parlamentarne izbore i to već u prvoj polovini 2017. Opozicija i vlast po ovom pitanju nikako nisu saglasne. Nije ni međunarodna zajednica baš raspoložena da dođe do izbora, ali situacija je na terenu do te mere usijana da će pre pristati na izbore nego na sukobe.
„Upućeni u političke tokove u Prištini kažu da kod velikog dela opozicije postoji, kako kažu, opravdani strah da bi se politika sveta prema Kosovu mogla drastično promeniti, pa u tom smislu veruju, da je dosadašnja garnitura vlasti na Kosovu „najgora moguća varijanta“, koja je mogla da se zadesi na čelu Prištine ako zaista dođe do promene u odnosima nekih država prema Kosovu.
„Ceo svet je duže od decenije uložio truda i rada — o parama i da ne pričamo, da bi Kosovo postalo država. Međutim, umesto da se uozbilji Priština u svetu ostavlja utisak „nedonoščeta“ jer, realno, uradila je malo toga od onoga što je od nje očekivala međunarodna zajednica. Kada to kažem, ne mislim uopšte na briselske pregovore, već na obaveze Prištine koje nisu ispunjene — od specijalnog suda za ratne zločine, pa do suzbijanja korupcije i uređivanja lokalne i svake druge uprave“, objašnjava u neformalnom razgovoru sagovornika Sputnjika iz političkih struktura Prištine.
On navodi da se u globalnom poretku desio jedan svojevrstan „puč“, koga vlast u Prištini niti je svesna niti je pripremljena za njega.
„Talas nove svetske politike brzo će zapljusnuti i Kosovo, a sa liderima koji ne znaju u političkom smislu da rade ništa druge nego samo da izvršavaju naređenja, koja pritom idu na štetu samog Kosova nije ono što nama treba. Većina naših lidera ima, da se tako izrazim, ’krvi na rukama‘, a nova svetska elita sa takvima ne želi da se rukuje. Nama treba sveža politika koja neće biti opterećena prošlošću i koja neće imati problem da pregovara sa svima koji Kosovu mogu da pomognu da konačno postane samostalno. Pritom, verujem da se Kosovo odužilo svojim prijateljima u Vašingtonu za podršku, kroz raznorazne načine, što se tiče Balkana, i da je sada vreme da se karte stave na sto“, kaže on.
To stavljanje karti na sto, po njegovim rečima, značilo bi otvoren nastup Prištine pred Ujedinjenim nacijama za konačno međunarodno priznanje i pristupanje ovoj organizaciji.
„Za tako nešto potrebna vam je pomoć ne samo Amerike već i drugih svetskih sila. Dakle, potreban je novi lider, koji bi bez tereta na ramenima mogao da sedne za sto i da otvoreno o ovom pitanju razgovara i sa Rusijom, i sa Kinom, i sa drugim članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, veruje naš sagovornik.
Takva figura trenutno ne postoji u zvaničnom političkom životu Prištine, pa je ubeđen da bi novi izbori uspeli da malo izmešaju političke karte. Kosovo mora da pokaže da može da vodi samostalnu politiku. Građanima je dosta ekonomske nesigurnosti i korupcije. Nove generacije su stasale na Kosovu i one ne žele da ispaštaju zbog onoga što je bilo pre 20 godina. Takođe, Priština je taj kredit davno potrošila tako da više nije dovoljno da upre prstom u Beograd, pa da joj sve bude oprošteno.
Jedno od imena koje se u poslednje vreme najviše pominje na Kosovu kao politička figura koja bi mogla da preuzme političko kormilo Prištine je Badžet Pacoli.
Ovaj biznismen je na Kosovu izgradio više objekata i otvorio više radnih mesta za građane nego što je to uradila sama vlada u Prištini. Građani zbog toga imaju naklonost prema njemu, a i u međunarodnim vodama ga vide kao pogodnu ličnost jer ima veze na sve strane. Problem je „Samoopredeljenje“ Aljbina Kurtija, jer po trenutnim istraživanjima ova stranka se po jačini nalazi na drugom mestu.
„Stranake Ise Mustafe i Pacolija bi mogle da naprave vladu koja bi Kosovu mogla da pruži budućnost. Međutim, problem je Kurti, koji uživa najveće poverenje kod građana. Tačijeva stranka nije više tako popularna, kao ni on sam, a i može se očekivati da posle završetka predsedničkog mandata Tači ode u političku penziju“, ističe naš sagovornik.
Ipak, na jedno pitanje gotovo sve albanske političke partije imaju isti pogled: položaj Srba u ovim albanskim opservacijama ne razlikuje se mnogo od tretmana koji trenutno uživaju na Kosovu i Metohiji.
