Katanci na pravoslavnoj crkvi u Prištini, smena srpskog ministra u kosovskoj vladi bez saglasnosti koalicionih partnera iz redova Srba, kao i najava Edite Tahiri, predstavnice Prištine u dijalogu sa Beogradom, da je „vreme da se razmotri mogućnost promene formata dijaloga sa Srbijom u Briselu“. Pa onda, pokušaj Prištine da Kosovo na mala vrata „uđe“ u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope, kao i njihovo hvalisanje na sav glas kako je „proces dijaloga u Briselu doneo mnoge uspehe Kosovu“, zbog čega je po njima, format dijaloga zreo za „fazu zatvaranja“, samo su neke od strela koje je Priština odapela prema Beogradu i to samo u nekoliko dana.
Iako smo navikli na takve ispade, spisak istih je ipak ovaj put malo zgusnut, te je logično da se upitamo — da li nam to Priština sprema nešto iza leđa?
Stefan Filipović, politikolog sa Kosova i Metohije, kaže da Priština ne radi ni na kakvoj promeni forme pregovora sa Beogradom, već želi „pobedu“ u foto-finišu.
„Jasno je da Priština želi da okonča pregovore sa Beogradom. Na ovaj način samo se šalje poruka da tamošnji zvaničnici očekuju da se stavi potpis na pravno–obavezujući dogovor, kako se lepo naziva formalno, pravno i političko priznanje nezavisnosti Kosova, a da druga strana, to jest Srbi, ne dobije ništa“, ocenjuje naš sagovornik.
Dešavanja na srpskoj političkoj sceni u Prištini, koja se u kosovskom medijima predstavljaju kao „podela“ Srpske liste, takođe su maslo Prištine, jer su Albanci „vični“ da izreku „zavadi pa vladaj“ sa reči pretvore u delo.
U svakom slučaju, izgleda da je počela diplomatska ofanziva Prištine koja je najavljena još letos. Međutim, ona se opredelila za metod „spinovanja“ i prejudiciranja stvari, a ne za samu diplomatiju, jer kako drugačije Priština može da izbegne da formira Zajednicu srpskih opština, što je deo Briselskog sporazuma koji se odnosi na definisanja položaj Srba na Kosmetu, osim opstrukcijom na svim poljima.