Verovali ili ne — kukasti krst, simbol nacizma, pojavio se ovih dana u centru Beograda.
Mural velikog pisca Džordža Orvela oslikan u strogom centru Beograda oskrnavljen je preko noći tako što je preko čela velikog pisca nacrtana „svastika“, dopisano je „Viva la Franko“ i prežvrljan je citat: „Sloboda je pravo da se kaže ljudima ono što ne žele da čuju“.
Tako je u praksi NN „umetnik“ dokazao tezu Slobodana Jovanovića da su poluintelektualci gori od neobrazovanih baraba.
Kakvi mi, Englezi…
Istina je, nisu „pismeni umetnici“ samo naša specijalnost. Ima ih širom planete, uvek ih je bilo i biće, pa čak i u zemlji koja je čovečanstvu dala genija kao što je Džordž Orvel.
U drugoj polovini 2012. godine, mesec–dva po okončanju Olimpijskih igara u Londonu, dok je Engleska slavila prvi privredni rast u kriznim godinama, pojavila se inicijativa dela zaposlenih na „Bi-bi-Siju“ da se na jednoj od zgrada britanskog javnog servisa, u kojoj je Orvel proveo nekoliko radnih decenija, postavi spomen-ploča slavnom piscu.
Inicijativu koju je javnost jednodušno pozdravila pokušao je da spreči neki „genije“ iz tada Kameronovih vladajućih torijevaca uz obrazloženje da je Orvel „suviše bio levičar“ da bi zaslužio spomen-ploču na zgradi u kojoj je proveo najveći deo radnog veka. Kako to biva, pomenuti „genije“ sa punim pravom prošao je kroz medijskog „toplog zeca“ i neslavno završio političku karijeru.
Lako ćemo za Engleze, navežbali su oni vekovima tradiciju kažnjavanja „genijalaca“ javnim prezirom, nego šta ćemo mi sa našima? Istina je, Orvel je deo ostrvske tradicije, ali je toliki velikan da je i deo svetske, pa samim tim i naše. A poznato je da svakoga svoje rane najviše bole, tako da bi i nas gluposti naših „umetnika“ trebalo da zabole najviše.
Šta je nama Franko?
Vandalski čin (skrnavljenje umetničkog dela) u centru Beograda sporan je na nekoliko nivoa. Prvo, i najogavnije od svega, jeste iscrtavanje simbola „svastike“ u glavnom gradu zemlje koja je toliko stradala od fašizma. Zar je moguće da postoji neko ko nije svestan razmera zločina u Šumaricama, odmazde sto za jednog ili industrije zločina u konclogorima širom Srbije?
Drugo, da li je moguće da neko u Srbiji 21. veka slavi fašističkog generala Franciska Franka, najmračnije figure u španskoj istoriji, odgovornog za građanski rat u kojem je stradalo između 500.000 i milion ljudi? Istog onog Franka koji je posle 1945. godine spasavao zločince poput Ante Pavelića.
Treće, ali ne i najmanje važno, jeste „poništavanje“ citata „Sloboda je pravo da se kaže ljudima ono što ne žele da čuju“. Jasno je da fašistima svih fela smeta i sam pomen reči sloboda, o definicijama da i ne govorimo. A celokupno delo Džordža Orvela je jedan veliki spomenik slobodi, kao i upozorenje na koje sve načine ljudi mogu ostati bez slobode.
Životinje iz „Životinjske farme“
Gubitak slobode i načini pretvaranja „širokih narodnih masa“ u moderno roblje nisu samo teme dva najpoznatija Orvelova dela — „Životinjske farme“ i „1984.“, već njegovog celokupnog opusa. Od prvog romana „Niko i ništa u Parizu i Londonu“, gde opisuje siromaštvo i sirotinju s početka 20. veka, preko „Burmanskih dana“, verovatno najboljeg opisa kolonijalne politike u književnosti, do sećanja iz Španskog građanskog rata u „Kataloniji u čast“, tema (gubitka) slobode zauzima centralno mesto kod Orvela, čoveka koji je bio spreman da pogine za slobodu. O brojnim Orvelovim esejima na temu slobode da i ne govorimo.
Zato kukavički čin pod okriljem noći NN „umetnika“ (i Hitler je bio propali slikar) predstavlja ne samo vandalizam razmaženog derišta, koje je uništilo nečije umetničko delo, već i političku poruku koja duboko podriva temelje srpskog društva i srpske države, poruku koja duboko vređa sve naše žrtve fašizma.
Ukoliko „načitani umetnik“ bude uhvaćen, trebalo bi ga kazniti ne prekršajno zbog šaranja po zidovima, već krivično, zbog narušavanja ustavnog poretka. „Genija“ kome smeta citat „Sloboda je pravo da se kaže ljudima ono što ne žele da čuju“ trebalo bi lišiti slobode ne bi li u udobnom ambijentu srpskih zatvora dobro razmislio kako izgleda život bez vrednosti koju osporava drugim ljudima.
Prestrogo? Neće biti. Istorija je pokazala da se svaki fašizam mora saseći u korenu. I da samo jedan korak traje put od žvrljanja „svastika“ po zidovima do progona i ubistava neistomišljenika.
