Dnevni list Politika je nacionalno dobro i kao takvu je treba zaštititi, tvrdi za Sputnjik Nino Brajović, novoimenovani državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja i doskorašnji generalni sekretar UNS-a.
Politika je važna institucija za kulturu srpskog naroda, a ne samo za informisanje građana, smatra Brajović i zbog toga sugeriše da bi jedan od načina zaštite tog dobra bio model fondacije, čiji bi osnivači bile značajne nacionalne institucije poput Akademije nauka, Matice srpske, univerziteta u Beogradu i Novom Sadu.
Tržišno finansiranje
S druge strane, dodaje Brajović, Politiku bi trebalo rasteretiti istorijskih dugova, a onda bi država nezavisno od toga rešavala ekonomske i vlasničke odnose.
„Nesumnjivo je veliko interesovanje građana, čitalaca pre svega, da sačuvaju Politiku kao nešto što je javno dobro. Kako to uraditi u okolnostima kad imate dva vlasnika, blago rečeno, u problemu. Moskovsku firmu koja je brisana iz registra, ali to brisanje nije kraj te firme i nije kraj vlasničkih prava, i s druge strane državnu firmu koja je takođe u velikim ekonomskim problemima“, problematizuje Brajović i dodaje da nezavisno od toga, Politika novine i magazini, dakle izdavač Politike, funkcioniše i izdaje novine.
Brajović kaže bi da ovim predlogom bio sproveden i deo medijske strategije privatizacije Politike, a da ona ne bi bila finansirana od institucija koje bi činile fondaciju, već bi živela i opstajala na tržištu.
„Ni sad Politiku ne finansiraju njeni osnivači. Naprotiv, osnivači Politike su u velikim ekonomskim problemima. Te institucije osnivači fondacije bile bi neka vrsta garanta vlasništva, neka vrsta upravnog odbora“, zaključuje Brajović ističući da govori na nivou ideje, ali da ne zna da li postoji volja i procesni uslovi da se ona sprovede.
Nema Politike bez kapitala?
S druge strane, Manojlo Vukotić, bivši dugogodišnji glavni urednik Večernjih novosti i vlasnik izdavačke firme Vukotić medija, kaže za Sputnjik da mu ideja fondacije kao izdavača dnevnika Politika nije potpuno jasna. Vukotić pita kako bi se na taj način Politika kao nacionalna kuća zaštitila.
„To bi bilo nešto van zakona, van pravila akcionarstva, van pravila vlasnika prava. To da u UO sede predsednik Akademije ili rektor Univerziteta ili predstavnici raznih institucija — apsolutno ne znači ništa“, smatra Vukotić.
Neko mora da kupi Politiku, da uloži kapital, postane akcionar, ističe on i naglašava da taj neko neće dozvoliti da neko drugi upravlja umesto njega.
Na kraju, Nino Brajović podvlači da je deo njegovog predloga i pravljenje značajne redakcijske autonomije u okviru lista i mogućnosti da redakcija bira glavnog urednika.
