Taj zadatak je postavio ruski predsednik Vladimir Putin, a kako navode ruski mediji i portali, za taj projekat nisu zainteresovani samo ruski partneri iz Azije, već i zemlje EU, koje sve više streme ka ekonomskoj nezavisnosti od Brisela. Cilj takvog partnerstva je stvaranje zone slobodne trgovine u prostoru između četiri okeana, uz učešće vodećih država Evroazije.
U Rusiji je razvoj velikih transportnih projekata jedna od udarnih, gorućih tema i to nije slučajno — prihodi od tranzita i potencijali koja ta zemlja ima s obzirom na geografski položaj nisu u skladu jedni sa drugim. Udeo Rusije u svetskom logističkom biznisu nije veći od tri odsto, a to je za zemlju sa takvim geografskim položajem prilično slab pokazatelj. Glavni problem je nedovoljno razvijena infrastruktura. Zbog toga se sada „rađaju“ nove ideje i kuju planovi, koji bi trebalo da reše to pitanje. Pritom, planovi su prilično ambiciozni, ali, tvrde eksperti, i ostvarljivi.
Predsednica Saveta federacije Rusije Valentina Matvijenko rekla je da bi saobraćajni koridori trebalo da povezuju spoljne granice zemalja-članica Evroazijskog ekonomskog saveza u pravcu „Zapad-Istok“ i „Sever —Jug“, a takođe i evroazijske transportne sisteme sa kineskim ekonomskim pojasom „Novi put svile“.
Glavni zadatak Rusije u tom kontekstu je modernizacija velikih magistralnih puteva — Transsibirske železnice, koja spaja dalekoistočni i evropski deo Rusije, i Bajkalsko-amurske magistrale — železničke pruge koja povezuje Sibir i Daleki istok Rusije. Osim toga, planirana je i modernizacija Severnog morskog puta — najkraćeg morskog puta između evropskog dela Rusije i Dalekog istoka, a takođe i dalekoistočnih luka.
Međutim, kako se ispostavilo, modernizacija postojećih puteva — kopnenih, vodenih i železničkih — nije jedino o čemu se razmišlja u Rusiji. Moskovski državni univerzitet (MGU) napravio je gigantski projekat koji podrazumeva izgradnju brzih pruga koji će pokriti celu Rusiju i povezati više desetina velikih logističkih centara. Projekat je bio predstavljen na zasedanju Integracionog kluba u Savetu Federacije.
Planirano je da izgradnja bude završena do 2035. godine, a autori projekta su uvereni da će realizacija te ideje stimulisati i modernizovati rusku privredu. Stručnjaci su takođe izračunali da bi, ukoliko projekat bude realizovan, roba iz krajnje tačke Dalekog istoka do Evrope bila dostavljena za dva dana. Poređenja radi, sada je za to potrebno dve nedelje.
Na taj projekat će u narednih 20 godina biti potrošeno 320 milijardi dolara.
Stručnjaci smatraju da će se taj projekat samo dopunjavati sa ekonomskim pojasom „Novi put svile“, koji se smatra najvećim ekonomskim projektom u istoriji, a koji će povezivati kineske luke sa Evropom i Južnim Pacifikom.
Sa kineskim ekonomskim pojasom „Put svile“ direktno je povezana izgradnja auto-puta kroz Kinu, Rusiju, Kazahstan i Belorusiju.
Novi projekat je osmišljen tako da još više ojača poziciju Rusije kao ključnog centra koji povezuje veliko evroazijsko tržište sa četiri milijarde ljudi.
„Ako su naši preci pre 125 godina, bez visokih tehnologija, mogli da realizuju takav projekat kao što je Transsibirska železnica, bilo bi sramota da se mi danas povučemo. Mi smo u obavezi da realizujemo projekte koji će da objedine zemlju“, zaključila je Matvijenkova.
