Na karti zapadnog Sibira, među beskrajnom tajgom, ispresecanom rekama, jedna drugoj u susret idu dve pruge — Severna železnica i Sverdlovska — koje treba da povežu industrijske oblasti severnog Urala sa naučnim centrima južnog Sibira preko zapadnosibirske ravnice bogate mineralnim resursima. Povezujući dva puta, Rusija smanjuje vreme za transport robe za 700 km i omogućava da se osvoji teritorija veličine Evrope.
Izgradnja Polarne transsibirske železnice počela je još 1940. godine, ali su zbog Drugog svetskog rata radovi na njoj stali, da bi se nastavili od 1947. do 1953. godine. Na njoj su radili zatvorenici GULAG-a. Oko 800-1.000 zatvorenika u proseku je ručno radilo na jednom kilometru puta. Do proleća 1953. godine bila je izgrađena trećina magistrale kada je projekat zamrznut, što je umanjilo konkurentnost Severnog morskog puta. Sadašnje ruske vlasti su 2000-ih godina objavile ovaj projekat za državni prioritet.
Planirana je izgradnja železnice Obska 2 — Salehard — Nadim — Pangodi — Novi Urengoj — Korotčajevo dužine 707 km. Stanica Korotčajevo je već povezana sa Sverdlovskom železnicom, dok „Gasprom“ u okviru megaprojekta „Jamal“ gradi železnicu Obska—Bovanenkovo—Karska—Harasavej. Treba naglasiti da je već izgrađen most preko reke Nadim, dok su u toku pripreme za premošćavanje reka Ob. Povezaće se stanica Salehard sa stanicom Obska, koja se nalazi na drugom delu obale Oba i ima vezu sa Severnom železničkom prugom. Ostalo je da se prevali još 356 km večnog leda od Nadima do Saleharda. Projekat bi trebalo da bude završen do 2020. godine.
Predviđeno je da se u budućnosti Polarna transsibirska železnica produži do luke Igarka na Jeniseju (oko 400 km). U tom slučaju, kapacitet „Polarnog transsiba“ može dostići 35 miliona tona godišnje. Kasnije se planira produženje pruge do Norilska i obližnje arktičke luke Dudinke.
Železnička magistrala će biti duplikat Severnog morskog puta, ali će imati samostalnu ulogu. Ovaj put je potreban i zbog geopolitičke situacije na Arktiku.
U gradu i luci Sabeti na severoistoku Jamala u toku je gradnja jednog od najvećih preduzeća za preradu tečnog prirodnog gasa na svetu i terminala za njegov izvoz. To je jedan od razloga zašto je potrebna ova železnica i zašto, osim države, na njoj radi i kompanija „Gasprom“ — ona treba da otvori pristup arktičkom pojasu, omogući njegovo osvajanje, poveže glavna naftno-gasna polja sa transportnim arterijama zemlje i obezbedi najkraći tranzit energenata i metala na svetska tržišta.
Magistrala će, prema procenama eksperata, omogućiti da se za 25-40 odsto poveća BDP više od 10 subjekata Rusije — onih kroz koje će ova linija prolaziti i onih koji se nalaze u blizini. Kapacitet nove transsibirske železnice će kroz pet godina eksploatacije biti minimum 11 miliona tona, a kroz deset 14-16 miliona tona.
Takav rezultat će se postići, pre svega, na osnovu eksploatacije velikih zaliha nafte, gasa, gvožđa, margana, fosfata, obojenih metala (vanadija, kobalta, bakra), dragog i poludragog kamenja, grafita, kao i velikih zaliha šumskih i robnih resursa. Uz to, železnička pruga će obezbediti transportno-ekonomske veze zapadnog i istočnog Sibira i severnog Urala najkraćim putem sa severozapadnim, centralnim i dalekoistočnim regionima zemlje i, naravno, sa Priarktičkim regionom Rusije, od Murmanska do Tajmira.
Polarna transsibirska železnica može postati najveća železnica na svetu koja će povezati severni Ural sa istočnim Sibirom. Ona će otvoriti Rusiji riznice tundre i pripolarne tajge. Projekat će koštati 200 milijardi rubalja (1,95 milijarde evra), zbog teških prirodnih uslova.
Ovaj put nazivaju i „putem života“ novih jamalskih naftno-gasnih polja. Kako bi se spojili kontinentalni centar Rusije i Severni morski put još je ostalo da se izgrade dva kraka: od Nadima do Obska i od Bovanenkovskog gasnog polja do luke Sabete.
