Organizacija koju čine deset zemalja jugoistočne Azije, uključujući Vijetnam, Singapur i Indoneziju, ukupnog stanovništva od oko 600 miliona ljudi, formirana je 1967. godine i ima za cilj podsticanje razvoja i uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti u regionu. To je potpuno u skladu sa interesima Rusije, koja teži ka aktivnijoj saradnji sa zemljama Pacifičkog obruča, čiji je Asocijacija deo.
Politika i dalje ispred privrede
Uoči samita ruski predsednik Vladimir Putin je poručio da postignuti rezultati stvaraju dobar temelj za stratešku saradnju Rusije i Asocijacija nacija Jugoistočne Azije.
Na forumu će se okupiti više od 500 ruskih i stranih preduzetnika. Moskva je takođe zainteresovana za uspostavljanje saradnje između Asocijacije, Evroazisjkog ekonomskog saveza i Šangajske organizacije za saradnju.
U odnosima Rusije i Asocijacije politika je i dalje ispred privrede, stoga premostiti ovaj jaz je jedan od glavnih zadataka za sve zemlje.
Prema mišljenju vodećeg ekonomiste Evroazijske razvojne banke Jaroslava Lisovolika, ranije je akcenat bio stavljen na saradnju u oblasti trgovine, dok je sada vreme za razvoj investicione saradnje.
„Na tržištima zemalja Pacifičkog prstena postoji višak slobodnih sredstava koje bi trebalo plasirati. Za Rusiju saradnja sa Asocijacijom omogućava ulazak u region Pacifičkog prstena, čija ekonomija raste velikim brzinom. To je ogroman potencijal koji još nismo ni počeli da koristimo“, rekao je on.
Ruski sateliti i telemedicina za stanovnike Indonezije
Rukovodilac rusko-indonežanskog poslovnog saveta Mihail Kuricin za Sputnjik kaže da u okviru Asocijacije Moskva ima najbolju ekonomsku saradnju sa Vijetnamom, a da najveću perspektivu ima saradnja sa Indonezijom, između ostalog, zato što ova zemlja aktivno kupuje rusko naoružanje i deli stavove Moskve koji se tiču ključnih svetskih problema.
„Indonezija je najveća zemlja u Asocijaciji, ima 250 miliona stanovnika, a to je skoro polovina stanovništva ove Asocijacije. Stabilno se razvija, a stopa rasta njene ekonomije je oko pet odsto, što je jedan od najboljih rezultata kada je reč o zemljama u razvoju“, naglašava Kuricin.
Prema njegovim rečima, osnovni pravci saradnje između Rusije i Asocijacije su energetika, izgradnja i održavanje železnica, rudarstvo, kao i trgovina, jer sada zbog pogoršavanja odnosa sa EU Rusija mnogo više pažnje poklanja Jugoistočnoj aziji.
Prema rečima Kuricina, Rusija i Asocijacija bi mogle da sarađuju i u oblastima visokih tehnologija.
„Rusija i zemlje Asocijacije razvijaju saradnju u nuklearnoj sferi. Nadamo se da će u doglednoj budućnosti uz pomoć Rusije u Vijetnamu biti izgrađena prva nuklearna stanica“, ističe on i dodaje da su u toku pregovori o izgradnji „ruske“ nuklearke u Indoneziji.
Kako kaže, osim toga, Asocijaciji su potrebne ruske svemirske tehnologije, pre svega ruski sateliti i sistem GLONASS, ali bi im mogle biti zanimljive i ruske tehnologije u oblasti telemedicine, to jest korišćenja komunikacionih sistema za razmenu podataka u u cilju obezbeđivanja zdravstvenih usluga između udaljenih lokacija.
„To je veoma aktuelno za zemlje koje se nalaze na ostrvima ili imaju slabo pristupačne regione“, naglašava on.
Asocijacija, EU u malom
Stručnjak smatra da je Asocijacija druga po uspešnosti asocijacija na svetu posle EU.
„Ali u EU su se nagomilali ozbiljni problemi, između ostalog i zbog migrantske krize. S druge strane zemlje Asocijacije su razvijale saradnjy bez preterane žurbe, pažljivo su analizirale sve korake i za njih je najvažnije bilo jedinstvo stavova po svim pitanjima. Asocijacija nacija je postala efikasna asocijacija i carinska unija“, kaže Kuricin.
Prema njegovim rečima, samit u Sočiju ima veliki značaj i zbog toga što SAD žele da uvuku Asocijaciju u Transpacifičko partnerstvo, stoga se ove zemlje nalaze u veoma komplikovanoj situaciji.
„Sa jedne strane, SAD su ključni ekonomski partner, sa druge strane za sada su Rusija i Kina protiv Transpacifičkog partnerstva. Jasno je da je u toku rat za tržišta i za izvore strateških sirovina. SAD će uraditi sve kako bi sprečile povećanje ruskog prisustva na tržištima, koje oni tradicionalno smatraju ’svojima‘“, objašnjava Kuricin.
Vladivostok, kapija za zemlje Asocijacije nacija Jugoistočne Azije
Iz geografskih razloga ruski Daleki istok je „najprirodniji partner“ za zemlje-članice Asocijacije. Ali kako bi ova saradnja započela, treba stvoriti najpovoljniju investicionu klimu, kaže predstavnik Ministarstva za Daleki istok Rustam Makarov:
„Želimo da organizujemo modernu proizvodnju na Dalekom istoku. Zato smo otvorili teritorije ubrzanog razvoja, Slobodnu luku Vladivostok, razradili smo program za podršku investitora. Postoji pojam ’rizik zemlje‘, koji ulagači uvek uzimaju u obzir kada planiraju investicije u inostranstvu. Što se tiče Dalekog istoka, taj rizik je ravan nuli“, kaže Makarov.
