Brojke pokazuju da je Rusija prošle godine izvezla robe u vrednosti od skoro 500 milijardi dolara, a da više od polovine (51,5 odsto) ruskog izvoza čine gotovi proizvodi, a ne sirovine. Pre svega, to se odnosi na proizvode iz nuklearne, kosmičke, vojne i avionske industrije.
Tako se ruske nuklearne elektrane, avioni (vojni i civilni) i brodovi mogu naći u svakom kutku planete.
Nuklearna industrija je jedna od onih u kojima je Rusija tradicionalno bila svetski lider i do danas nije izgubila tu poziciju. „Rosatom“ skoro svake godine pravi visokotehnološki proboj, i to ne samo u oblasti nuklearne energije, izgradnji nuklearnih reaktora, već i u medicini, transportu itd.
Drugi visokotehnološki sektor u kome je Rusija već dugo vremena lider je kosmička industrija. Rusija je prošle godine lansirala rekordan broj svemirskih brodova, zauzevši prvo mesto u svetu po njihovom broju. Među njima je bilo šest komercijalnih lansiranja. Ruske kompanije su takođe napravile tri ovakve letelice za strane naručioce.
Rusija je i vojna velesila, a nalazi se na drugom mestu u svetu po izvozu oružja. Prema podacima međunarodnih institucija, prvo mesto na globalnom tržištu naoružanja drže SAD sa udelom od 31 odsto, dok Rusija pokriva 27 odsto tržišta, dok su svi ostali daleko iza.
Zanimljivo je, međutim, da Rusi imaju veće prihode od izvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nego od eksporta oružja.
„Poređenja radi izvoz poljoprivrednih proizvoda za trećinu je premašio vrednost izvoza oružja“, izjavio je nedavno ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev.
On je dodao da prihod od poljoprivrednih proizvoda trenutno iznosi više od 20 milijardi dolara, a glavni kupci su Turska, Egipat i Iran.
Rusija je, s druge strane, 2014. godine prodala oružje i vojnu opremu u vrednosti od 15,5 milijardi dolara.
Tkačev prognozira da bi ruski prihod od izvoza poljoprivrednih proizvoda mogao čak sustići i prihod od prirodnog gasa u narednih 10 godina.
„Ako izvoz poljoprivrednih proizvoda nastavi da se razvija, za 10 godina ćemo dostići prihode koje Rusija ostvaruje od gasa. To je oko 50 milijardi dolara“, rekao je ruski ministar.
Iako trenutno trećinu ruskog poljoprivrednog izvoza čine žitarice, stručnjaci smatraju da će ubuduće sve veći udeo u izvozu zauzimati proizvodi prehrambene industrije.
Izvoz ruskih žitarica za poslednjih 15 godina povećao se čak 15 puta. U poljoprivrednoj godini, koja je završena 30. juna 2015. godine, Rusija je izvezla rekordnih 32 miliona tona žita. Eksperti smatraju da je rekordni izvoz rezultat zamene robe iz uvoza domaćom poljoprivrednom proizvodnjom, a proizvođačima je, između ostalog, pomogla i devalvacija rublje.
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj u svom zajedničkom izveštaju prognoziraju da će Rusija do 2023. godine biti treći po veličini izvoznik žitarica, posle SAD i Ukrajine.
Prema rečima ruskog ministra, zabeležen je i trend rasta izvoza mesa iz Rusije.
„Izvoz živine povećan je 12 puta za godinu dana i dostigao je 70 hiljada tona u 2014. godini. Takođe, primetan je i rast prodaje svinjetine. Iako se radi o 15 hiljada tona, možemo konstatovati dinamiku rasta od sedam puta“, dodao je Tkačev.
Ruski ministar ističe da veliki potencijal za izvoz imaju govedina, svinjetina, vino i proizvodi od žitarica. Osim toga, Rusija izvozi i ribu i morske plodove.
Što se ribe tiče, Rusija za sada izvozi uglavnom zamrznutu ribu, a u planu je da u narednih pet godina poveća izvoz proizvoda od ribe.
Osim toga, Rusija izvozi i med, mleko, mesne proizvode, uljarice, bezalkoholna i alkoholna pića (votka) i mnoge druge proizvode…
U poljoprivrednom sektoru, jedna od glavnih stavki ruskog izvoza je i đubrivo. Na svetskom tržištu zauzima značajan udeo od 13,5 odsto svetskog izvoza. Rusko đubrivo je veoma konkurentno, jer se na teritoriji zemlje proizvode sve vrste sirovina neophodnih za njegovu proizvodnju.
Bez obzira na sve poteškoće sa kojima se trenutno suočava ruska ekonomija, zbog zapadnih sankcija i pada cene nafte, Rusija je bila i ostaje najbogatija zemlja na svetu po prirodnim bogatstvima.
Na istoku Sibira nalazi se najveće nalazište dijamanata na planeti. Naučnici predviđaju da će rezerve ovih dijamanata biti dovoljne čitavom svetu čak tri hiljade godina, a da bi njihova primena u prerađivačkoj industriji mogla da dovede do nove tehnološke revolucije.
Izvoz dijamanata iz Rusije prošle godine povećan je za 7,7 odsto (iznosio je 38,1 miliona karata). Najveći uvoznici ruskih dijamanata su Belgija, Indija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kina i Izrael.
Rusija je i glavni snabdevač na globalnom tržištu demantoida — najskuplje vrste granata, zelene boje. Uralski demantoidi su najcenjeniji na svetskom tržištu. Njihova cena ne pada niže od 500 dolara za karat, odnosno 2.500 dolara za gram.
Osim toga, Rusija izvozi i drugo poludrago kamenje poput topaza, ćilibara itd.
Rusija je veliki izvoznik i plemenitih metala. Na sedmom mestu u svetu po proizvodnji srebra (1.700 tona godišnje), po platini je na drugom mestu (25.000 tona godišnje) i po zlatu na trećem (oko 225 tona).
Ova zemlja, međutim, nije bogata samo dragim kamenjem, naftom, gasom i ugljem, već i metalom. Ona je jedan od lidera po izvozu crnih i obojenih metala. Rusija obezbeđuje 5 do 5,5 odsto svetskog tržišta crnog metala, a planira i da poveća isporuke proizvoda od ovog metala kao i drugih metala, a posebno titanijuma. Prošlogodišnji izvoz premašio je sumu od 30 milijardi dolara.
Rusija zarađuje i na izvozu usluga — prošle godine je na uslugama zaradila nešto manje od 66 milijardi dolara. Najveću dobit imala je od transportnih usluga — skoro 21 milijardu dolara.
Rusija izvozi i softvere, automobile, tehniku, mašine i mašinsku opremu, a ubraja se i među najveće izvoznike krzna. Ulazi u „trojku“ lidera zemalja izvoznika drvenih peleta — granulata ogrevnog drveta koje se pravi od usitnjenog drveta ili piljevine — u Evropu…
Rusija nudi i telekomunikacione, građevinske i mnoge druge usluge… Sa resursima i prirodnim bogatstvima koje poseduje, i svim tehnološkim inovacijama kojima neprestano zadivljuje svet — nema sumnje da Rusija svetu može da ponudi i pruži i još mnogo više.
U svakom slučaju, Rusija je jedna od 10 najvećih ekonomija sveta, a stručnjaci joj uprkos krizi prouzrokovanoj uvođenjem zapadnih sankcija i padom cena nafte prognoziraju ekonomski rast.
