„Lica pod opsadom, gledajući u kameru, gledajući u nas i u smrt, moleći za pomoć, zbunjeni našom ravnodušnošću pred klanicom, opisuju strahote koje se dešavaju van njihovih soba ili samo sa druge strane vrata“. Tako novinar „Njujork tajmsa“ Majkl Kimelman počinje tekst pod nazivom „Kako svetska javnost žmuri pred hororom u Siriji“. Kimelman želi da svetska javnost otvori oči pred izveštajima medija i međunarodnih organizacija i video-selfijima koje snimaju građani Alepa, koji govore o navodnim zverstvima sirijskih i ruskih snaga nad građanima tog grada.
Problem je, međutim, što zverstava sa strane sirijskih vladinih snaga i ruske podrške nema. Istina je sasvim drugačija od one koje zapadni mediji plasiraju. Zverstva su vršile snage koje Zapad podržava — razne ekstremističke i terorističke grupe koje su zauzele polovinu najvećeg grada u Siriji.
Vojni dopisnik Kamel Saker već nekoliko dana nalazi se u Alepu i do sada je obišao četiri oslobođene gradske četvrti.
„Iako sirijska vojska nastavlja borbe protiv terorista, ipak je uspela da angažuje ljude koje pomažu civilima. Stanovnici Alepa sada imaju sve što je potrebno: prevoz, hranu, lekove, ranjenicima se pruža medicinska pomoć. Kada su sirijski vojnici ušli u stanove u kojima su prethodno boravili militanti, shvatili su da su militanti debelo zaradili na prodaji hrane. Oni su, da tako kažem, držali monopol i nikome nisu dozvoljavali da prodaje ulje, brašno i šećer, već su ih sami prodavali po ceni 20 puta većoj od realne. To su potvrdili mnogi stanovnici i to znači da su svi izveštaji UN o Alepu šarena laža. Pripadnici UN su rekli da će samostalno brinuti o humanitarnoj pomoći koju je sirijska vlast pripremila za stanovništvo, ali sada je jasno da civili nisu ni dobili tu pomoć, a militanti su debelo zaradili na njoj“, svedoči Saker sa lica mesta.
Prema njegovim rečima, međunarodne humanitarne organizacije ne pomažu građanima Alepa, one, kaže on, samo usvajaju rezolucije, daju izjave, ali to nema veze sa realnošću. U realnosti, kaže Saker, građanima oslobođenog Alepa pomažu ruska i sirijska vojska i sirijska vlast.
Izjave u zapadnim medijima o masovnim ubistvima i mučenjima i napadima na civile nisu potvrđene nijednom fotografijom ili video-snimkom iz pouzdanih izvora, kaže Deni Maki, medijski analitičar, stručnjak za pitanja bezbednosti na Bliskom Istoku i jedan od osnivača pokreta „Sirijska omladina u Britaniji“.
„Uzmimo, na primer, jednu od nedavnih izjava koju su naveliko komentarisali vodeći analitičari i stručnjaci za Siriju, da žene navodno masovno izvršavaju samoubistva iz straha da će biti silovane. Ne postoji nijedan dokumentovani slučaj, nikakva potvrda te tvrdnje, nikakav video-snimak ili bilo kakav drugi pouzdani izvor te informacije. U Alepu je u toku najpre propagandni rat“, kaže Maki.
Komentarišući navode zapadnih medija o navodnim zverstvima sirijske vojske u oslobođenom Alepu i „bespomoćnim ustanicima“, Aleksandar Noj, poslanik Levice u Bundestagu kaže:
„Ne verujem da će nemački političari i mediji priznati da su ti ustanici u stvari mračni i opasni ljudi. Da su priznali tu činjenicu, morali bi da priznaju i to da su se nekoliko godina ’kladili na pogrešnu ekipu‘. Zato će radije nemački političari i mediji i dalje pričati o žrtvama, o legitimnim ’ustanicima‘ i takozvanoj umerenoj opoziciji u čijem se redovima — naravno, sasvim slučajno — našlo nekoliko islamista. Oni će i dalje pričati jednu te istu priču, jer žele da se sirijska vlast i Rusija nađu na optuženičkoj klupi Međunarodnog krivičnog suda u Hagu“, smatra Noj.
Oči zapadnog sveta o onome što se zaista događa u Siriji i Alepu pokušala je da otvori i kanadska novinarka Eva Bartlet, koje je imala dovoljno kuraži i profesionalnog i ličnog morala da u sedištu UN kaže istinu u lice.
Na pitanje norveškog novinara zašto ne treba verovati informacijama koje zapadni mediji i međunarodne organizacije objavljuju iz Sirije o bombardovanju bolnica i ubijanju civila, Bartletova, dugogodišnji dopisnik sa Bliskog Istoka, odgovara da u Alepu nema međunarodnih organizacija, a da izvori poput „Belih šlemova“ ili Sirijske opservatorije za ljudska prava nisu kredibilne.
„Međunarodne organizacije na terenu?! Da vam kažem: nema nijedne! Pričate o Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava sa sedištem u Engleskoj, gde radi jedna osoba. Ona se oslanja na podatke kompromitovanih grupa, kao što su takozvani ’Beli šlemovi‘. Njih su sa 100 miliona dolara finansirale Amerika, Britanija, Evropa“, odgovorila je Bartletova.
Prema njenim rečima, „Beli šlemovi“ se predstavljaju kao neutralni, ali se slikaju sa telima ubijenih sirijskih vojnika, a snimke ugrožene dece vrte mesecima.
Cilj korporativnih medija, kaže Bartletova, jeste uklanjanje Bašara el Asada sa vlasti, a ne istina o Siriji.
„Kako je moguće da ’Njujork tajms‘ ili ’Demokrasi nau‘ pišu da je reč o građanskom ratu u Siriji?! To je neistina. Ti mediji lažu da sirijska vlast ubija civile u Alepu, jer svako ko je oslobođen iz Alepa kaže suprotno“, navodi Bartletova.
Istupi poput tog koji je u sedištu UN imala Eva Bartlet ipak menjaju uvreženu sliku o sirijskom ratu, kaže sarajevski novinar i diplomata Zlatko Dizdarević. Sporo i mukotrpno, ali ipak menjaju.
„Isto koliko su današnji mediji i komunikacije najstrašniji kada su u funkciji zla i manipulacije, ne mogu se zaustaviti i kada krene neka druga priča. U vezi sa svim tim, ima nešto što nazivam ’više nijansi crne‘. Nisu svi mediji isti, niti su svi koji primaju informacije isti. Na vrhu imate monstruozno dirigovane medije koji svesno odigravaju jednu veliku, tragičnu lažnu priču. Nažalost, među njima su mnogi takozvani mejnstrim mediji, kojima smo mi, mali sa ovih prostora, dugo, iskreno i nežno verovali. Ispod njih imate one koji ne rade to po striktnom zadatku, nego zbog toga da bi se dodvoravali, što je sastavni deo svetske udvoričke politike. I ono što je najtragičnije, imate ogroman broj poštenih ljudi koji bez ostatka veruju medijima“, objašnjava Dizdarević.
On navodi primer slovenačke novinarke koja je pitala zvaničnika UN iz kojih izvora je dobio obaveštenje da sirijski vojnici po kućama ubijaju civile u Alepu.
„To je monstruozna informacija koja je prošla kroz svet i niko živi nije postavljao pitanje odakle izvor. Ona je postavila to pitanje, a zvaničnik UN nije znao da odgovori. Imate razne vrste manipulacija, ali je činjenica da se već u poslednjih 48 sati probijaju i informacije druge vrste“, zaključuje Dizdarević.
„Kao i u svakom sukobu, a mi smo to doživeli tokom ratova devedesetih i tokom NATO bombardovanja, uvek ima nekoliko istina“, kaže dugogodišnji dopisnik TV „Skaj njuz“ iz Iraka Jakša Šćekić.
„U pojavi globalizacije mreža, kada su svi mediji dostupni svakome, kada ima toliko šarolikih medija, suočićemo se i sa nekoliko istina kada je reč o tome šta se dešava u Siriji i Alepu. Nažalost, u fragmentaciji medija dolazi i do fragmentacije istina i ljudi će se opredeljivati. Svako će imati svoju istinu. To je cena koju novinarska profesija plaća. Bojim se da će u budućnosti tih istina biti sve više i više. To se naročito dešava u situacijama kada mediji nemaju pristup tamo gde se nešto dešava. Sve je krenulo sa drugim iračkim ratom kada su novinari bili zajedno sa američkim snagama. Tada su mogli da vide jednu istinu, kolege koje su ostale u Bagdadu mogle su da vide drugu istinu. Nažalost, živimo u vremenima gde će biti mnoštvo istina i gde će svaka strana moći da tvrdi da je njihova istina jedina“, kaže Šćekić.
Oslobođenje Alepa je najznačajnija pobeda sirijskih vladinih snaga u ovom konfliktu, čime je uzdrmano tlo pod nogama zapadnih medija koji sve vreme pokušavaju da prikažu „umerenu sirijsku opoziciju“ kao demokratsku i liberalnu snagu, kaže Deni Maki. A upravo je ta opozicija, prema njegovim rečima, ubila oko 10.000 civila u minobacačkim i artiljerijskim napadima. Čitav Alep bio je talac terorista 4 godine. Pobeda u Alepu je postala pobeda istine sirijske vlasti i njenih saveznika nad lažima koje širi opozicija koju podržava Zapad, kaže Maki.
„Živimo u epohi medija i komunikacija, informacija i društvenih mreža. Kada bi postojao bar jedan dobro dokumentovan podatak, potvrda da je zaista bilo ubistava civila, kada bi postajala barem jedna fotografija. Ako je ranije bilo 250.000 civila u Alepu, a sada ih je ostalo 100.000, pa gde je ostalih 150.000? Ubistvo stotine hiljada ljudi ne bi moglo da prođe neopaženo. Ono što se dešava u istočnom Alepu odmah biva objavljeno u medijima, jer sa njima već 4 godine sarađuju lokalni aktivisti koji mogu da dokumentuju sve što se dešava na licu mesta“, zaključuje on.
