Oni podsećaju da Moskva po ovom pitanju ima jasan stav — Rusija ne trguje svojim teritorijama, dok Japan, s druge strane, pretenduje na sva četiri ostrva.
O statusu Kurila Moskva i Tokio se spore već sedam decenija. Ostrva Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai Rusi zovu „Južnim Kurilima“, a Japan svojim „severnim teritorijama“.
Putinovoj poseti Japanci pridaju posebno veliki značaj, jer računaju na razvoj bilateralnih odnosa dveju zemalja, nadaju se zaključivanju mirovnog sporazuma i rešavanju tog teritorijalnog spora.
Međutim, eksperti predviđaju da će i posle Putinove posete Japanu ovo teritorijalno pitanje ostati na statusu kvo, pa se samim tim pisanja japanskih medija o razmeštanju američkih baza mogu razmatrati „samo hipotetički“.
Japanski politikolozi navode da list „Asahi“, koji je objavio tu vest, u celosti ima skeptičan odnos prema rusko-japanskim pregovorima, a ruski analitičari smatraju da takva pisanja „ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo“.
Ovo pitanje je u medijima razmatrano još u prvoj polovini devedesetih godina, kada se mnogima činilo da su šanse o predaji ostrva Japanu sasvim realne. Argumenti Japanaca su bili — ako ta ostrva pređu u japanske ruke i budu pod japanskim suverenitetom, sa pravne tačke gledišta, Japan će imati pravo da ih koristi na isti način kao i ostatak svoje teritorije, a samim tim tu bi mogle biti raspoređene američke vojne baze.
Ako, međutim, Rusija bude postavila neka ograničenja i bude tražila garancije, onda japanski suverenitet neće biti potpun, a navedeni cilj postignut. Ipak, ističu eksperti, ovakav scenario je samo „teoretski moguć“.
Prvo, Rusija se, uvereni su politikolozi, neće odreći Kurila, naročito što postoji ta opasnost da na njima budu razmeštene američke baze.
Drugo, čak i da Moskva, hipotetički posmatrano, ustupi Japancima dva ostrva, otvaranje vojnih baza na Habomaiju i Šikotaun je nemoguće zbog konfiguracije terena.
„Još kada se u prvoj polovini ove godine govorilo o eventualnoj predaji nekih Kurilskih ostrva Japanu, analitičari su se odmah zapitali šta će biti dalje, s obzirom na to da Amerikanci, u skladu sa japansko-američkim sporazumom, treba da štite i ova ostrva, kao delove japanske teritorije, a to podrazumeva između ostalog i razmeštanje vojnih baza.
Međutim, na Habomaiju je nemoguće razmestiti bazu zato što je reč o arhipelagu koji se sastoji iz mnoštva malih ostrva. Osim toga, na nekima od njih se nalaze ruski pogranični punktovi.
Što se tiče Šikotana, reč je o većem ostrvu na kome je izgradnja moguća, ali tu sasvim sigurno ne bi mogle da se grade tako velike baze kakve Amerikanci već imaju, na primer na ostrvu Okinavi ili one poput baze Fudži.
„Takve baze prosto ne mogu da stanu na Šikotan, ali razmeštanje američkih vojnika je u potpunosti moguće“, kaže za Sputnjik Aleksandar Kulanov, ekspert za rusko-japanske odnose.
Prema nekim ranijim podacima na japanskim ostrvima razmešteno je više od 150 američkih vojnih objekata, a samo na ostrvu Okinava nalazi se 50.000 američkih vojnika.
Rusija, s druge strane, na ostrvima Iturup i Kunašir gradi dve vojne baze, a krajem prošlog meseca Rusi su na ova pacifička ostrva dopremili svoje raketne komplekse „bastion“ i „bal“. Moskovski vojni eksperti navode da je Rusija na Kurile postavila ovo naoružanje kao odgovor na aktivnosti SAD u Azijsko-tihookeanskom regionu.
„Bastion“ uspešno štiti prostor površine 150 kvadratnih kilometara. On koristi protivbrodske rakete „jahtong“, čiji je domet do 300 kilometara. Posada „bastiona“ može da ga pripremi za otvaranje vatre za samo četiri minuta. Obalski raketni kompleks „Bal-E“ je namenjen kontroli teritorijalnih voda i zaštiti pomorskih baza.
Domet raketa X-35 je 120 kilometara, a posadi je potrebno deset minuta da ga pripremi za gađanje. Od 2015. godine Rusija na Dalekom istoku pravi jedinstven sistem obalske straže neophodne za kontrolu teritorijalnih voda oko Kurilskih ostrva i Beringovog moreuza.
Rusija ima ogromnu teritoriju, skoro dva puta veću od SAD, a na moru se graniči sa 12 zemalja. Ukupna dužina ruskih morskih granica premašuje 39.000 kilometara. Bezbednost obala i brojnih moreuza obezbeđuju najsavremeniji ratni brodovi i raketni sistemi „bastion“ i „bal“.
„Sa trenutnim razvojem visokopreciznog oružja, krilatih i hipersoničnih raketa pretnja ruskom Dalekom istoku bi prilično velika, ukoliko bi te namere (o američkim bazama) bile realizovane. Kurili su strateški važni za našu ekonomsku i vojnu bezbednost. Ako bi njih predali Japancima, onda bi naša flota bila ’zarobljena‘ — i brodovi i podmornice“, rekao je zamenik komiteta Saveta federacije za odbranu i bezbednost Rusije Franc Klincevič, isitičući istovremeno da je ovde reč samo o namerama, a da je put od „namere do realizacije veoma dugačak“.
