Prema procenama agencije, to znači odstupanje Japana od bivšeg principijelnog stava koji je saradnju učinilo zavisnom od spora o Kurilskim ostrvima.
„U uslovima kada u pregovorima o teritorijalnom problemu nema napretka, potrebno je da se koriguje bivša pozicija“, citira „Kjodo“ reči izvora u Vladi Japana.
U tome je suština „novog pristupa“ bilateralnim odnosima o kojima se govorilo nakon majskog susreta Šinza Abea i Vladimira Putina u Sočiju. Pravac saradnje razmatraće se početkom septembra na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku, piše „Kjodo“.
„Nekoliko japanskih kompanija želi da počne rad već ove godine“, navodi agencija.
Prema podacima agencije, osnov za „osam tačaka“ koje je ranije predložio Abe biće razvoj Dalekog istoka, tehnička pomoć Rusije u povećanju proizvodnih kapaciteta u sferi nafte i gasa, kao i razvoj zdravstvenih centara sa uvođenjem naprednih tehnologija.
Istovremeno, u Tokiju strahuju da, iako su investicije usmerene na obnovu dijaloga sa Rusijom, takođe se stvara rizik odlaganja rešavanja pitanja o Kurilima.
Teritorijalni problem u vezi je sa pretenzijama Japana na južnokurilska ostrva Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai. Pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855, Japan je povratak ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirnog dogovora sa Rusijom koji nije bio potpisan nakon Drugog svetskog rata.
Rusija insistira na tome da su Južni Kurili ušli u sastav SSSR-a nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuću međunarodno-pravnu registraciju, ne može da bude doveden u pitanje.
