Drastični pad cene nafte od 2014. godine bio je veliki izazov za ceo naftni sektor, pa i za Naftnu industriju Srbije (NIS). Zbog duplo niže cene nafte smanjena su ulaganja u projekte koji su postali neisplativi, a to je dovelo do pada proizvodnje nafte. Rukovodstvo kompanije je, međutim, odlučilo da ne smanjuje troškove i da ne otpušta zaposlene već da poveća efikasnost, rekao je zamenik direktora NIS-a Anton Fjodorov.
Na seminaru „Izazovi i posledice krize u naftnom sektoru“, koji je u Novom Sadu, uz podršku NIS-a, organizovao Nacionalni naftni komitet Srbije, Fjodorov je objasnio da su u kompaniji odlučili da čim su cene nafte krenule naniže, već u avgustu 2014. godine, sistemski rade na merama povećanja efikasnosti. Zbog toga su formirali i posebnu direkciju koja se time bavi, što je u prošloj godini dalo efekat od 9,5 milijardi dinara.
Jedna od mera je program vraćanja srpskih stručnjaka iz inostranstva. Ukazao je na primer našeg stručnjaka koji je 20 godina radio u Južnoj Americi, gde se upravo bavio povećanjem efikasnosti kompanija. Povratak stručnjaka je dobar ne samo za NIS kao kompaniju nego za celu državu jer su takvi ljudi potrebni za budućnost, napomenuo je on.
Pored toga, NIS je, kako je rekao, angažovao inostrane konsultante koji su imali interesantne savete i ukazali na pravce kojim kompanija treba da ide.
Posebno je istakao pokretanje programa „Ja imam ideju“, koji je za dve godine doneo 23 miliona evra, a uključio 40 odsto zaposlenih.
Reč je o programu koji omogućava svim zaposlenima, a njih je 10.000, da doprinesu svojim idejama koje će podići efikasnost rada kompanije.
„Svako ima pravo i mogućnost da iznese novu ideju koja ne zavisi od toga koliki će njen efekat biti. To može da bude neka ’sitnica‘ poput obične zamene ventila. Dobili smo za dve godine dve hiljade ideja. Većina je realizovana. Naš snažan resurs su zaposleni ’obični‘ radni ljudi koji su se pokazali kao inovatori, jer najbolje znaju šta treba poboljšati u radnom procesu u koji su uključeni“, rekao je Fjodorov.
On je objasnio da na svakom spratu u kompaniji postoji sanduče gde bilo ko od zaposlenih može da predloži ideju. „Svaka ideja će u određenom roku biti razmotrena i za svaku ideju postoji sistem motivacije i važno nam je da svi u tome učestvuju“. Nekada ideja čija realizacija malo košta kompaniji, kaže, donese znatnu uštedu.
Navodeći primere realizovanih predloga, on je ukazao na optimizaciju u preradi nafte tipa „Kirkuk“ u pančevačkoj rafineriji, što je imalo efekat od 1,6 milijardi dinara.
Realizovana je i ideja uštede na potrošnji goriva korekcijom brzine prilikom korišćenja automobila u službene svrhe, kao i ona da se korišćenje službenih vozila vikendom u privatne svrhe plaća iz sopstvenog džepa.
„Cilj za prošlu i ovu godinu bio je dalji razvoj tog sistema povećanja efikasnosti, zbog toga smo menjali standarde i metodologiju. Definisali smo oblasti i potencijale za unapređenje rada i razvili direkciju koja se time bavi. Trenutno imamo 12 elemenata u tom sistemu za povećanje efikasnosti koje ćemo razraditi u naredne tri godine“, objasnio je Fjodorov.
On je ocenio da je uspešno primenjen programa za povećanje efikasnosti koji je urađen na vreme u odnosu na pad cene nafte.
„U NIS-u sada postoji snažan sistem koji omogućava veću efikasnost. On je dao odlične rezultate kojima smo značajno umanjili negativne efekte niske cene nafte. Siguran sam da će NIS, bez obzira na pad cene nafte, na sve izazove i dalje biti u mogućnosti da izdrži taj negativni uticaj i da će ostati moćna kompanija“, zaključio je Fjodorov.
Uprkos jakoj konkurenciji na tržištu naftnih derivata u Srbiji, NIS je sa učešćem koje u maloprodaji prelazi 40 odsto najjači igrač, konstatuje zamenik direktora kompanije Fjodorov. Sagledavajući dalji položaj NIS-a na srpskom tržištu, on je ukazao na najnoviju procenu Svetske banke. Prema tim podacima, Srbija, smatra on, ima dobru dinamiku. Procenat zaposlenih je najveći od 2008. godine, predviđa se ozbiljan rast BDP-a od tri procenta, tržište će prema tim procenama porasti dva odsto. To znači da će rasti i potrošnja. Uz to, Narodna banka Srbije ima dosta dobru monetarnu politiku, ocenio je on, napominjući da ne očekuje bitnije pomeranje kursa dinara.
„Za nas je taj ukupan trend pozitivan“, naglasio je zamenik direktora NIS-a.
