Za mali broj firmi u Srbiji može se dati ocena — uspešan. Dve najuspešnije su „Telekom Srbija“ i NIS. Iako se bave različitim poslovima, poslovanje tih kompanija može da se poredi zato što je, sa stanovišta kapitala, reč o berzanskim kompanijama, slične su i po broju akcionara, ali i sa stanovišta profita koji ostvaruju.
IS je u prethodnih par godina imao značajno veći profit od „Telekoma“, koji se kretao i do 400, a ove godine je 130 miliona evra. Sličan profit ima „Telekoma Srbija“. Razlika između te dve kompanije je u tome što je NIS na beogradskoj berzi i njegova cena je tržišno verifikovana, dok Telekom nije na berzi, iako je po zakonu to već trebalo da se desi, četiri godine posle podele akcija, a njegova cena nije tržišno verifikovana.
Projektni menadžer u „Vajs brokeru“ Nenad Gujaničić kaže da nije moguće reći da li bi Telekom bio još uspešniji da je na berzi, ali da bi njegova kontrola svakako bila efikasnija. Podsetimo da je reč o akcionarskom društvu čiji je država većinski vlasnik, pa zato nema indirektnu kontrolu investicione javnosti, kaže Gujaničić.
„Kada je kompanija na berzi, kao što je slučaj sa NIS-om, svaki put kada je kvartalni finansijski izveštaj finansijskog direktora kompanije možemo da pitamo šta god želimo o rezultatima poslovanja. Investitori koji imaju više akcija mogu da učestvuju na skupštinama akcionara, mogu da budu i nominovani za članove nadzornog odbora. Kompanije koje nisu javna akcionarska društva, a ’Telekom Srbija‘ se tako ponaša, direktor se postavlja na netransparentan način, u nadzornom odboru su politički dirigovani funkcioneri. Tu nema nimalo kontrole, ni odgovornosti, tako da su ovi rezultati fantastični, bez tih poluga kontrole“, kaže Gujaničić.
Od privatizacije „Telekoma“ se odustalo jer nije bilo ponude koja je odgovarala Vladi Srbije, bio je to pritisak pod kojim je radila uprava kompanije, koja u tim uslovima nije mogla da se usredsredi na samo poslovanje. Iako je nedavno najavljena promena menadžmenta, sagovornici „Energije Sputnjik“ smatraju da i novo rukovodstvo, zbog načina na koji se bira, koliko god da je profesionalno, ne može do kraja da bude uspešno. U svetu isključivo tržište govori o tome da li je kompanija uspešna, što ovde nije slučaj, zato je funkcionisanje kompanija preko berzanskog tržišta dominantan oblik poslovanja na Zapadu, rečeno je u emisiji „Energija Sputnjika“ koju uređuje Jelica Putniković.
Direktor „Brokerske kuće Jorgić“ Branislav Jorgić smatra da ipak treba imati u vidu da se Telekom na našem tržištu bori sa svetskim uspešnim kompanijama, a to su „Telenor“ i VIP. Kad govorimo o berzanskom poslovanju, nije neophodno da on bude berzanska kompanija, ali je neophodno da ima jasnu vlasničku strukturu, kaže Jorgić.
„Postoje različite metode kako do nje doći, jedan od načina je nalaženje strateškog partnera, koji zagovara Vlada. Ali nije uvek neophodno da se pojavi strateški partner, da bi te kompanije bile efikasne. Moguće je da to budu klasične berzanske kompanije sa konstituisanim vlasništvom u okviru investicionih fondova pojedinačnih vlasnika. Država može da zadrži deo. Dobar model u postupku privatizacije je dostigao ’Dojče telekom‘, deo akcija država je prenela na razvojnu banku, deo ponudila na slobodnom tržištu, investicionim, penzionim fondovima i pojedinačnim ulagačima. To je dobar model i za nas“, predlaže Jorgić.
On objašnjava da je taj sistem prodaje odličan, jer je doveo do toga da je 70 odsto kompanije u vlasništvu države, a 13 odsto ima razvojna banka, koja je novac od kasnije prodaje deonica investirala u razvoj nemačke privrede.
Akcijama NIS-a trguje se od 2010. godine. Kompanija je uspela da se pozicionira u Srbiji, ali i u regionu, uspešno posluje u Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Jorgić smatra da je primer dobre privatizacije i korporativnog upravljanja, ali i dobrog odnosa menadžmenta prema vlasnicima.
„Većinski vlasnik je multinacionalna kompanija ’Gasprom‘, čije su akcije kotirane na svetskim berzama, tako da on mora da vodi računa kako upravlja svojim firmama-ćerkama. Podsetimo da je preuzeo NIS u jako lošem stanju u pogledu pokrivenosti tržišta, gubici su bili preko sto miliona evra godišnje. U relativno kratkom periodu obavljeni su racionalizacija poslovanja i rekonstrukcija vitalnih postrojenja za proizvodnju i preradu nafte, a u trećoj fazi došlo je do širenja u regionu. Rezultat svega su izvanredni rezultati poslovanja. U 2013. godini dobit je bila oko 400 miliona dolara, u 2014. 250 miliona, a prošle oko 130 miliona dolara“, kaže Branislav Jorgić.
Sagovornici „Energije Sputnjika“ ocenjuju da su rezultati kompanije ove godine nešto lošiji zbog pada cene nafte na svetskom tržištu, ali i smanjene kupovne moći na našem tržištu. I u tim okolnostima NIS je uspeo da opstane na tržištu, ali i da ostvaruje izvanredne rezultate i da se širi, pa je danas jedina prava berzanska kompanija, međutim, profit nije jedini pokazatelj uspešnosti neke firme, kaže Gujaničić.
„Mislim da je NIS na odličnom putu razvoja, strateških planova i investicija. Ove godine verovatno neće imati bolji krajnji finansijski rezultat nego prošle, iz prostog razloga što je cena nafte i dalje prilično niska. Što se tiče ’Telekoma‘, ta branša doživljava stagnaciju u svetu, pa i kod nas. Tu bi moralo mnogo da se poradi na efikasnosti kompanije, a bojim se da se to neće desiti pre pronalaženja manjinskog ili strateškog partnera koji bi doveo do restrukturiranja. Ono što je ’Gasprom‘ uradio u NIS-u proteklih godina faktički pokazuje šta treba da se uradi sa Telekomom“, zaključuje Gujaničić.
Inače, „Gasprom“ je jedna od retkih ruskih firmi kojoj Evropa i SAD nisu uvele sankcije, ali NIS-u, kao kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom, jesu, iako je registrovan u Srbiji.
Sagovornici emisije smatraju da to nije presudno uticalo na dobre poslovne rezultate NIS-a. Oni zaključuju da smanjenje profita treba pre svega tražiti u padu cene sirove nafte, jer je količinski gledano proizvodnja i prodaja NIS-a na istorijski rekordnom nivou.
Trenutna tržišna vrednost kompanije je oko 800 miliona evra, pa je nerealno očekivati da će uskoro izaći i na inostrane berze, a „Gasprom“ otvoreno ističe da ima nameru da od NIS-a napravi regionalnog lidera u njegovom sektoru.
