Sirijska vojska napreduje kroz istočni deo Alepa i položaje sirijskog ogranka Al Kaide i njenih saveznika iz „umerene pozicije“ brzinom kakvoj se ni najveći optimisti nisu nadali.
Da li će pobeda Sirije i njenih ruskih i iranskih saveznika nad umerenim i neumerenim teroristima u Alepu približiti kraj sirijskog građanskog rata? Kakvog će to značaja imati za novu ravnotežu snaga na Bliskom istoku? Najzad, a možda i najvažnije, da li se baš na ruševinama Alepa ruši i svetski poredak koji je bio izgrađen na ruševinama Berlinskog zida?
„Sputnjik intervju“ sa Stevanom Gajićem, saradnikom Instituta za evropske studije, i Darkom Trifunovićem sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu, u petak je potražio odgovore na ova pitanja.
Što se daljeg toka vojne situacije u samom Alepu tiče, kaže Darko Trifunović, „teško da išta može da se promeni… To je velika pobeda za predsednika Sirije Bašara Asada i njegove saveznike. Ali bitke će se u Siriji tek voditi. Svi znamo da su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici destabilizovali Siriju, i nisam siguran da te mračne sile (ipak) nisu uspele, jer Sirija je u haosu“.
SAD, Kanada, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija izdale su ovih dana saopštenje u kome su oštro osudile ofanzivu sirijskih, ruskih i iranskih snaga u Alepu, pozivajući ih — bezuspešno — da tu ofanzivu zaustave. „To saopštenje predstavlja izraz njihove nemoći, jer je Rusija ostvarila veličanstvenu pobedu u samom Alepu, kao i u Palmiri pre toga, ali i na globalnom nivou“, ocenjuje Gajić, ističući, međutim, da je ovo saopštenje propraćeno i dvama konkretnijim potezima.
„To su ovonedeljna odluka predsednika SAD Baraka Obame o ukidanju ograničenja na isporuke oružja u Siriju — ona govori da će Obamina administracija do Trampovog preuzimanja vlasti ostati na starim linijama — i sastanak zalivskih saveznica u Bahreinu, kome je prisustvovala i britanska premijerka Tereza Mej. Ovaj sastanak možda govori da oni neće tako lako prepustiti pobedu Rusiji, Iranu, i naravno, samoj vladi u Damasku.“ S druge strane, napominje Sputnjikov sagovornik, „činjenica da Rusija, Iran i Sirija ignorišu ovakva dušebrižnička saopštenja jasno govori o poziciji sile na kojoj se oni trenutno nalaze, i da stanje stvari na terenu ide u njihovu korist.“
Spomenuta Obamina odluka, saglasan je i Trifunović, predstavlja „direktan odgovor na uspešnu ofanzivu na terenu, u Alepu. SAD će pokušati da osnaže svoje saveznike u sirijskom građanskom ratu“.
Koliki je značaj konačne pobede u Alepu? „Sam predsednik Sirije Bašar el Asad rekao je da je pobeda u Alepu od izuzetnog značaja, možda i najznačajnija do sada, ali da rat još uvek nije gotov… Tako da će se rat sigurno nastaviti, ali Asadova pobeda je izvesna“, komentariše Gajić i dodaje da podela Sirije, o kojoj se govorilo, više nije realan scenario jer se Asadove snage danas nalaze i u vojnoj i u psihološkoj prednosti.
Kakav će uticaj pobeda zvanične Sirije, uz presudnu pomoć koju joj je Rusija pružila, imati na raspored snaga na širem prostoru Bliskog istoka? Norveška državna televizija ovih dana, s tim u vezi, komentariše: „Lideri regiona, od (izraelskog premijera) Benjamina Netanjahua do (predsednika Egipta) El Sisija sad odlaze u hodočašća u Moskvu. Tamo traže političku i vojnu podršku, što Rusima daje priliku da oblikuju Bliski istok, priliku kakvu nisu imali još od raspada Sovjetskog Saveza“.
„Svim silama u regionu“, napominje Stevan Gajić, „jasno je ko sada vodi glavnu reč na Bliskom istoku, zato svi i odlaze u Moskvu, naravno, svako sa svojim interesima“. A naročito interesantnim čini se približavanje stavova između Egipta i vlade u Damasku, što bi za balans snaga moglo da bude od naročitog značaja. „Egipat je ključna zemlja u ovom regionu, i on ima isti problem s džihadistima i teroristima iz Islamske države…“, objašnjava Darko Trifunović motive ovog približavanja.
Od najvećeg pak značaja jeste pitanje kakav će efekat očekivana pobeda zvaničnih vlasti u Damasku, i Rusije kao njenog ključnog saveznika, proizvesti na dosadašnji globalni poredak američke hegemonije i svemoći koja će, sve je izvesnije, u Siriji spoznati svoja ograničenja.
„Američki poraz u Siriji označio bi kraj unilateralnog momenta Sjedinjenih Američkih Država“, jezgrovito je ovih dana prokomentarisano na RT-u, nagoveštavajući kraj onog svetskog poretka koji je nastao padom Berlinskog zida i raspadom Sovjetskog Saveza. „Taj poredak je već rasturen u paramparčad. Mi već živimo u multipolarnom svetu, u kome više ne postoji samo jedna sila koja čitavo čovečanstvo drži u vazalnom položaju. Događaji u Siriji govore da smo duboko zagazili u jednu novu epohu, epohu bez američke globalne hegemonije. Živimo u potpuno novom istorijskom trenutku, koji će se odraziti na svakom uglu planete“, zaključuje Stevan Gajić.
