Skupština Srbije završila je načelnu raspravu o Predlogu budžeta za 2017. godinu. Raspravu o amandmanima, kojih je skoro 300, počeće sutra. Prihod budžeta bi trebalo da iznosi od 1.092 milijarde dinara, a rashodi 1.161 milijardi. Budžetski deficit će, dakle, biti 69,1 milijardu dinara, što predstavlja 1,7 odsto BDP-a. Očekuje se privredni rast iznad tri odsto, a javni dug bi trebalo da bude 72,8 odsto BDP-a, što je 0,7 odsto manje nego sada. Inflacija je projektovana na 2,4 odsto. To će, po oceni predsednika Vlade Aleksandra Vučića, omogućiti stabilno i čvrsto finansiranje, a takav plan državnih prihoda i rashoda označiti izlazak Srbije iz krize.
O predloženom budžetu, gde vide njegove vrline, a gde nedostatke, gde su opasnosti po stabilnost finansija krhke srpske privrede, da li su projektovane cifre realne i dostižne, da li bi na ekonomske pokazatelje mogli da utiču predsednički izbori i eventualno održavanje vanrednih parlamentarnih o čemu se sve više spekuliše, za „Sputnjik intervju“ su govorili ekonomski analitičar Milan Kovačević i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.
Ukazujući da je ministar finansija Dušan Vujovića za ovu godinu „fino skrojio budžet i može da se pohvali da je ponešto i bolje ostvareno nego što piše u njemu“, sagovornici Sputnjika su i predlog budžeta za iduću godinu ocenili realnim.
Kovačević je konstatovao da je budžet na dobrim osnovama — da se smanji budžetski deficit, uspori dalje zaduženje i sve to postigne povećanjem uglavnom poreskih prihoda. Ali, upozorio je, stalno se povećavaju dažbine, što po njegovom mišljenju nije dobro. Budžet sve više postaje preraspoređivački i sve više se uzima od građana i privrede da bi se davalo, kaže on, upozoravajući da još ima previše „bacanja novaca“. On je očekivao više reforme u javnom sektoru i uključivanje nekih neporeskih prihoda.
Savić je mišljenja da je planirani budžetski deficit od 1,7 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) izvanredan rezultat u odnosu na 8,8 odsto koliko je bio pre dve, dve i po godine. Sve što je planirano je vrlo realno, „uvezano jedno sa drugim“. Izdvajanja za kapitalne investicije su dvostruko veća nego u ovoj godini. Podsetio je da je prvi put ove godine izostao rebalans budžeta što govori u prilog činjenici da je sve bilo dobro odmereno i da ne sumnja da je ministar finansija to i ovoga puta učinio.
On je, međutim, ukazao na više rizika koji bi mogli da utiču na ostvarenje predloženog, a najveći je kod stope privrednog rasta od oko 3,5 odsto. Na oprez upućuje činjenica da je to rast na rast s obzirom na to da je ovogodišnji BDP već uvećan tri odsto. On napominje da je sjajna poljoprivredna sezona pogurala ukupan privredni rast, što ne mora da se desi iduće godine. Upozorio je da je statistički gledano znatan rast izvoza, pa tako i BDP-a, skopčan sa dolaskom stranih investitora koji zapošljavaju jeftinu radnu snagu, država im daje subvencije, a većina tih proizvoda su oni koji predstavljaju najniži tehnološki nivo.
„Većina toga ide u izvoz koji mi statistički beležimo kroz izvoz i rast BDP-a, a suštinski tu nema ozbiljnog pomaka, jer kada odbijete šta ste im dali, kada uračunate niske plate, nisku domaću dodatu vrednost… Većina došla iz sveta, većina otišla u svet, a mi statistički beležimo visoku stopu rasta BDP-a“, kaže Savić.
Napominjući da je reč o rezervama i strepnjama koje ne moraju da se ostvare, Savić je pohvalio rad poreskih i drugih inspekcija, iako i tu, kaže, ima zamerki na selektivnom pristupu koji još postoji.
Sa poreskom disciplinom, dodaje on, treba nastaviti i treba stisnuti sivu ekonomiju kako bi poslodavci prijavljivali one koji rade i plaćali poreze i doprinose u punom iznosu. Država, smatra, ima mehanizam da to uradi.
I Kovačević i Savić su ocenili da su što se tiče rashodne strane budžeta, „crna rupa“ srpskih finansija preduzeća u restrukturiranju i neka javna preduzeća. Prethodne vlasti su, smatra Savić, propustile priliku da u vremenima kada je budžet mnogo bolje stajao, kada je bilo para od privatizacije i lakše se zaduživalo, reše sudbinu tih preduzeća. Sada ih je oko 10, ali su to najveći „gutači para“ građana Srbije, kakav je RTB Bor sa gubitkom od 1,2 milijarde evra.
On je ocenio da će Vlada Srbije morati da podvuče crtu kada su u pitanju preduzeća u restrukturiranju. Kod javnih preduzeća većina ima potencijal da budu profitabilna, poput EPS-a, koji, međutim, ima dug po osnovu potraživanja veći od milijardu evra. Država treba da bude većinski vlasnik, ali ne treba da upravlja njima, jer je pokazala da to ne zna da radi, kao i svaka druga država u svetu. Zato su i razdvojile funkciju upravljanja od vlasništva, napomenuo je Savić.
On je podsetio da imamo zakon prema kome javni dug zemlje ne sme biti veće od 45 odsto BDP-a, što nikada nije ispoštovano. Prema propisima EU ta granica zaduženosti je 60 odsto, a mi smo doterali do gornje granice od 80 odsto BDP-a kada se zemlja smatra visokozaduženom, podsetio je Savić, ocenivši da je to najveća opasnost za Srbiju.
„Mi smo na klackalici jer je naša ekonomija izuzetno slaba i vrlo rovita i podložna svim unutrašnjim i spoljnim uticajima. To je ogromna opasnost, sve drugo možemo rešavati“, upozorio je on.
Sagovornici Sputnjika su se složili da će se pare uvek naći i za raspisivanje eventualnih vanrednih parlamentarnih izbora i da to nije problem. Kovačević smatra da učestali izbori ostavljaju utisak da država nije stabilna. Niko ne veruje da je Italija stabilna kao Britanija između ostalog i zbog toga, napomenuo je on. Savić uz to upozorava da se tu potroši mnogo vremena od izbora do formiranja Vlade. To trajanje košta svaku zemlju, to nije dobro, zaključio je profesor Ekonomskog fakulteta.
