Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović izjavio je da će budžet tog ministarstva u 2017. godini iznositi oko 43,8 milijardi dinara što je za skoro 3,3 milijarde, odnosno 8,1 odsto više nego ove godine. Poljoprivredni budžet će, kako je rekao, biti razvojni i investicioni čime se prekida trend smanjenja budžetskih sredstava za poljoprivedu, kakav je bio u prethodne dve godine.
Komentarišući podatke koje je predočio ministar poljoprivrede, agroekonomista Milan Prostran za Sputnjik kaže da je učešće agrarnog budžeta u ukupnom povećano sa 3,8 odsto na 4,2 procenta u budžetu za 2017, ocenivši to kao pozitivan korak. Upozorio je, međutim, da su izdvajanja za poljoprivredu u budžetu Srbije još uvek manja od zakonom propisanog minimuma od pet posto.
Uz napomenu da još nisu poznati svi detalji agrarnog budžeta, Prostran je odluku o izdvajanju četiri puta više sredstava za investicije koje bi trebalo da dostignu 2,2 milijarde, kao i podsticaje od 5.000 dinara po grlu za priplodne krave, ocenio kao dobru.
„Dobro je što se budžet usmerava na podršku investicijama, posebno za opremu u poljoprivredi, mehanizaciju, što je investiciona aktivnost koja nam je potrebna. Dobro je i što su povećane subvencije u stočarstvu, pogotovo u sistemu krava-tele, što znači u proizvodnju tovne junadi i mogućnost većeg izvoza junetine u susedne i evropske zemlje“, ističe Prostran.
On je, međutim, upozorio na redukovanje subvencija u primarnoj poljoprivredi, odnosno u ratarskoj proizvodnji. Trebalo je, kako smatra, i dalje subvencionisati makar dve stvari u primarnoj proizvodnji — nabavku goriva i mineralnog đubriva određenog kvaliteta.
„Sve u svemu, ja bih voleo da se ovakav trend nastavi, pa da do 2020. godine dostignemo ono što mislim da je potrebno, a to je da učešće agrarnog budžeta u budžetu Srbije bude minimum 10 odsto. To bi bila vrednost od oko milijardu evra, u odnosu na sadašnjih 400 miliona evra. Tek onda bi se ozbiljnije moglo razgovarati o razvojnoj komponenti agrarnog budžeta. Mislim da su najrealnija sredstva ona koja se obezbeđuju iz domaćih izvora, iz domaćeg budžeta. Čekajući da dobijemo veći iznos para iz Brisela, čekajući Godoa, mi ćemo gubiti vreme. Mi moramo više da se oslonimo na sopstvene izvore“, izričit je Prostran.
Napomenuo je, takođe, da bi bilo dobro da se u skupštinskoj raspravi o budžetu poslanici prema agrarnom budžetu opredeljuju bez političkih prepucavanja, uzimajući u obzir zaista potrebe poljoprivrede. Prostran je podvukao da je poljoprivreda realan sektor Srbije koja stvara 10 odsto ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), a zajedno sa prehrambenom industrijom 15-16 odsto BDP-a.
„Veliko je učešće ovog sektora u formiranju budžeta i sutrašnjeg boljeg i većeg rasta ukupnog društvenog proizvoda, a želje su da on iduće godine bude veći od tri posto“, naglasio je Prostran za Sputnjik.
Njegovo više upozorenje nego konstatacija došlo je posle brojnih ocena poljoprivrednih analitičara koji smatraju da je u teškoj situaciji u koju je dovedena poljoprivreda i srpsko selo povećanje agrarnog budžeta postalo imperativ.
