Već nedopustivo dugo Crnu Goru krasi imidž destinacije koja je prava mala oaza za organizovani kriminal. Cela priča u tom pravcu ozbiljnije je počela da se razvija još devedesetih godina prošlog veka, ali je paradoksalno da su se kriminalne strukture nastale u tom periodu ispreplele sa državom i umnogome ostale netaknute, ako ne i ojačale.
Naime, dobro je poznato da je uvođenje međunarodnog embarga i sankcija uvek bilo najplodnije tle za cvetanje kriminala i šverca velikih razmera na određenoj teritoriji, i da u tom slučaju glavnu ulogu u kriminalnim poslovima obično preuzima država. Istu sudbinu u vreme konfrontacije sa Zapadom nisu mogle izbeći ni Srbija i Crna Gora, u kojima je u tom periodu prosto eksplodirao šverc međunarodnih razmera.
Nažalost, iako je od tada do danas prošlo gotovo dvadeset godina, određene kriminalne strukture nastale u tom periodu su i dalje netaknute, u međuvremenu su znatno ojačale, i danas je poznato da poseduju što neformalno, što formalno, i veoma veliki politički uticaj. To ne treba da čudi, jer organizovani kriminal po definiciji znači spregu države i mafije. Štaviše, poznato je i da su mafije raznih država kroz istoriju uvek bile pod direktnom kontrolom raznih obaveštajnih službi. Preciznije, da su bile instrumentalizovane od strane istih.
Dakle, kako se zbilo da Crna Gora zavredi tako negativan internacionalni imidž oaze za razne vrste šverca, pranja novca i organizovanog kriminala? I šta se to zaista desilo? Odgovore i objašnjenja uvek možemo tražiti sa raznih strana, ali ako stvarno želimo da razumemo određeni fenomen po pravilu nikada ne treba previše komplikovati. Naprosto, sve upućuje da su se benefiti od šverca crnogorskim vlastima osladili do te mere da prosto nisu mogle tek tako da batale tu praksu ni nakon ukidanja međunarodnih sankcija. O tome govori i činjenica da je npr. šverc cigareta sa Italijom smanjen (nikad potpuno obustavljen), tek nakon što je od američke strane došlo upozorenje da se sa tim mora prestati.
O čemu najbolje svedoči i činjenica da je šef DPS-a Đukanović i zvanično bio pod istragom italijanskog Tužilaštva, što potvrđuju i razni npr. strogo poverljivi dokumenti nemačke obaveštajne službe BND iz 2005. i 2007. godine, koje je objavio Vikiliks, u kojima je Đukanović označen kao ličnost koja je godinama bila ključni faktor u međunarodnom švercu cigareta.
Ali i sve to je samo delić jedne strane priče o alarmantnom stanju u Crnoj Gori. U međuvremenu, u toj maloj balkanskoj državi stasale su i nove generacije kriminalaca, pa je zemlja poslednjih godina pretvorena u poligon za obračun mafijaških klanova iz raznih crnogorskih gradova, koji je prema medijskim navodima navodno izbio zbog nestanka vrednog „tovara“ iz Latinske Amerike. Ovi obračuni su do te mere eskalirali da su međusobne likvidacije veoma česte. A pristojni crnogorski građani su praktično oguglali na svakodnevne bombaške napade i spaljivanja automobila na parkinzima. Obračuni se dabome često prenose i na teritoriju susedne Srbije, a kao najčešće lokacije koriste se Beograd i Novi Sad.
U celoj toj priči reklo bi se da se organi reda sve vreme drže po strani čekajući da klanovi sami razreše nesporazume među sobom.
Ova tragična bezbednosna situacija u zemlji čini se da je proizvod nemogućnosti dogovora između klanova oko podele plena. Utoliko bi u crnogorskom slučaju najprikladnije išla narodna fraza — mala bara puna krokodila.
Ono što kod građana zaista izaziva zabrinutost jeste procena da je u toku sukob klanova koji su prirodno bliski strukturama vlasti u Crnoj Gori. A da stvar bude i do kraja politički pogubna, nedavno je Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promene, kao vođu jednog od tih klanova (mojkovačkog) označio novog crnogorskog premijera Duška Markovića.
„Imenovanjem Duška Markovića, neformalnog šefa svih režimskih obaveštajnih službi i vođe ’mojkovačkog klana‘, za premijera, DPS je otvorio dugo godina zatvorenu Pandorinu kutiju, oštrih sukoba unutar DPS-a, između sukobljenih klanova i struktura koji su držani pod kontrolom, sve dok je bilo dovoljno plena za sve hijene“, istakao je Medojević u saopštenju.
Dolaskom Markovića, tvrdi Medojević, „balans moći, kontrole i uticaja se narušava i počinju finalni obračuni unutar piramide moći. Kartel iz „Granda“, koji vodi bivši visoki funkcioner ANB-a Zoran Lazović, sa svojim pobratimom Milivojem Katnićem, koji je istovremeno i glavni specijalni tužilac, neće skrštenih ruku posmatrati kako neprijateljski ’mojkovački klan‘ preuzima moć nad policijom, ANB-om, carinom, tužilaštvom, sudovima i kompletnom Vladom, jer su svesni da će oni biti prve žrtve ove nove političke konfiguracije unutar režima“, smatra on.
Kako je dodao „potpunu kontrolu nad švercom cigareta, droge, oružja i ljudi, na relaciji Luka bar — Rožaje — Kosovo, vrednog milijardu evra godišnje, sada bi mogao preuzeti „mojkovački klan“, što bi moglo zabrinuti mnoge kriminalne strukture u Crnoj Gori, koje su do sada uz Đukanovićevu saglasnost delile taj kolač. Mala bara, mnogo krokodila, sada bi se moglo pretvoriti u mala bara, jedan krokodil. I to mojkovački“, precizira Medojević.
Po njegovom mišljenju nastali disbalans strukture moći u režimskoj piramidi dovešće do nemilosrdnih obračuna i likvidacija, i destabilizovaće prilike u zemlji, dok je, kako kaže „skandal oko izmišljenog državnog udara poptuno uništio kredibilitet bezbednosnog sektora, i ohrabrio moćne kriminalne kartele da krenu u otvoreni okršaj za zaštitu svojih interesa i kontrolu dela tržišta“.
Po svemu sudeći, u najavi je oštar sukob između nekih od najmoćnijih klanova u Crnoj Gori, koji bi mogao imati veoma ozbiljne posledice po ukupno stanje u zemlji.
„Sukobi kartela će ugroziti bezbednost građana i stabilnost u zemlji, i moguće su i likvidacije političkih ličnosti, bilo da im ne odgovaraju njihove političke pozicije, bilo da sukobljeni klanovi likvidacijama političara nanose štetu protivničkom taboru stvarajući atmosferu u javnosti da su drugi likvidirali njihove kritičare i ugledne javne ličnosti“, ocenio je Medojević.
