Tramp je tokom kampanje rekao da odnos SAD i NATO-a treba fundamentalno preispitati, što je izazvalo podsmeh američke političke elite, piše „Vašington tajms“.
Zemlje koje ne plaćaju svoj udeo suočiće se sa tim. Jedina stvar koju će Tramp sigurno uraditi je postavljanje jasnog prioriteta što se tiče potreba i bezbednosti SAD, dok će potrebe globalističke Evrope biti tek na drugom mestu, a vlade ključnih NATO zemalja će morati da preispitaju svoju ulogu u kolektivnoj odbrani Zapada.
Javni dug SAD je već 20 biliona dolara, a na putu je da bude i čitavih 30 biliona. Novoizabrani predsednik je u pravu — SAD ne mogu sebi priuštiti da brane ceo svet, posebno ne tamo gde njihova nacionalna bezbednost i uticaj nisu jasno ugroženi i dovedeni u pitanje. Svet više nije crno-beo.
Dolazi se do poente. Zašto se razgovara o proširenju NATO-a? Da li će to proširenje povećati našu nacionalnu bezbednost? Naravno, neke zemlje će mirnije spavati znajući da imaju američki nuklearni kišobran iznad glave. Ali, da li zaista želimo da šaljemo naše žene i muškarce na linije odbrane tih zemalja? Da li treba da trošimo naše nacionalno blago — krv naših vojnika?
Razmotrimo slučaj malene Crne Gore koji se nalazi na Balkanu i deo je bivše Jugoslavije. Prošle godine zemlja je dobila poziv da uđe u NATO. Njen bivši lider Milo Đukanović samo se povukao, verovatno pod zapadnim pritiskom, nakon parlamentarnih izbora održanih u oktobru. Đukanovića koji je na čelu zemlje više od četvrt veka mnogi smatraju korumpiranim i uključen je u više istraga i povezan sa velikim brojem skandala, uključujući i šverc oružja i cigareta, bankarske prevare i ilegalno sticanje profita povezano sa privatizacijom državnih firmi.
Oktobarski izbori, praćeni izveštajima o nepravilnostima i kriminalnim radnjama, obezbedili bi mu još jedan mandat da prethodno nije najavio ostavku, mada mnogi analitičari veruju da će Đukanović nastaviti da povlači sve poluge vlasti.
Izvor: Vašington tajms
