Termin „korisni idiot“ nije nov, a korišćen je još za vreme Hladnog rata. Na Zapadu su tako nazivali svoje građane — pristalice i „saveznike“ Sovjetskog Saveza, koje su Sovjeti navodno iskorišćavali za svoje ciljeve. Neki taj termin pripisuju i Lenjinu, mada ne postoje dokazi da ga je on prvi upotrebio.
U današnje vreme termin ima šire značenje i opisuje čoveka koji je marioneta neprijateljske vlade, političkog pokreta, terorističke grupe ili neke komercijalne organizacije.
Autor izveštaja Endrju Foksol predstavio je Parlamentu Velike Britanije izveštaj u kojem se ističe da je za poslednjih pet godina zabeležena tendencija uspostavljanja odnosa između evropskih populista, desnog i levog političkog spektra, i „Putinove Rusije“. U dokumentu se nalaze i informacije o kontaktima britanskih političara sa ruskim partnerima i njihove izjave o Rusiji.
Takođe, navodi se da britanski političari, pokreti i britanske partije uspostavljaju veze sa „Putinovim režimom“ na različite načine — jedni hvale Putina i podržavaju „dejstva Rusije u Ukrajini“, drugi putuju u Moskvu i druge ruske gradove na razne događaje koje organizuju Kremlj ili prokremljske organizacije, a treći se pridružuju ruskoj propagandnoj mreži.
Na „optuženičkoj klupi“ našli su se i svi oni koji na bilo koji način sarađuju sa televizijom RT, agencijom Sputnjik i drugim ruskim državnim medijima. Foksol zaključuje da na taj način proruski političari iz Velike Britanije ne samo da podržavaju Kremlj, već i jačaju svoj uticaj. Osim toga, autor spekuliše i da postoji mogućnost da su ti političari za svoje nastupe plaćeni.
Istovremeno Foksol poziva da se „ne precenjuje uloga ruskih državnih medija u popularizaciji evropskih političara koji podržavaju Kremlj i njihov pogled“.
On u svom izveštaju više puta spominje RT i Sputnjik, koji ulaze u sastav MIA „Rosija sevodnja“, u čijim su se programima više puta pojavljivali britanski političari, koji pripadaju ili ekstremnoj desnici ili ekstremnoj levici.
Kako se suprotstaviti „Putinovim idiotima“
Foksol u svom izveštaju savetuje i kako se suprotstaviti „Putinovim idiotima“, ali istovremeno konstatuje da ne postoji univerzalno rešenje „za taj problem“.
On daje niz preporuka za borbu protiv onih političara i organizacija koji pokušavaju da svoj uticaj prošire putem „despotskih režima u inostranstvu“.
Predlaže aktivistima, novinarima i političarima da obrate pažnju javnosti na proruska udruženja, levičarske i desničarske stranke i da ih u političkoj diskusiji diskredituju.
Levičare je, smatra Foksol, neophodno pozvati na odgovornost za to što, propovedajući mir i jednakost u svojoj zemlji, podržavaju „agresivnu kleptokratiju“ u inostranstvu. Ujedno, dodaje on, potrebno je staviti pod sumnju veru desničara u to da je Putin uspešan predsednik zato što postupa u interesima Rusije.
Foksol takođe predlaže finansiranje istraživačkih centara, koji će se baviti uticajem veza britanskih političara sa Kremljom, a istovremeno poziva novinare i aktiviste da raskrinkaju njihove tajne finansijere.
On smatra da je neophodno napraviti mapu Evrope na kojoj će biti obeležene sve proruske strukture.
Takođe, autor smatra da bi vlade evropskih zemalja morale zakonski da obavežu političare da polažu račune o svim svojim medijskim nastupima, kao i o tome da li za to dobijaju novac.
Na kraju, smatra autor izveštaja, stručnjaci i komentatori na Zapadu bi trebalo da povećaju nivo svesti Evropljana o „zločinačkom Putinovom režimu“, koji koristi teror na izborima.
„Pokretanjem tih tema, široko i aktivno, analitičari i svi drugi mogu da učine mnogo i da diskredituju ruske napore koji se tiču jačanja uticaja Rusije na Zapadu“, zaključuje Foksol, koji je na svoju crnu listu već stavio britanskog desničara i bivšeg poslanika EP Nika Grifina, jer je učestvovao na raznim konferencijama i izborima u Rusiji, zatim bivšeg gradonačelnika Londona Kena Livingstona, koji „opravdava rusku invaziju u Ukrajini“, a takođe i lidera laburista Džeremija Korbina i njegovog savetnika Šejmasa Milna, jer su pohvalno govorili o politici Rusije na Bliskom istoku.
Glavni urednik magazina „Politiks frst“ Markus Papadopulos izrazio je ogorčenje zbog objavljivanja izveštaja i nazvao ga je „makartizmom 21. veka“.
„Izveštaj ’Društva Henri Džekson‘ je huškački i potencijalno opasan dokument, koji treba da osudi svakog ko veruje u slobodu reči i ko se protivi govoru mržnje. Taj izveštaj nije ništa drugo nego ’lov na veštice‘ i može se nazvati makartizmom 21. veka. Očigledno je da taj izveštaj svakog Britanca koji daje intervju za ruske medije vidi kao unutrašnjeg neprijatelja Britanije, koji mora biti razotkriven i javno osuđen“, rekao je Papadopulos.
