Za projekat, koji podrazumeva formiranje vojnog koordinacionog centra u Evropi, glasalo je 369 evropskih poslanika, dok je 255 bilo protiv, a u decembru će nacrt zakona razmotriti Evropski savet.
Evropski poslanici su pozivali Brisel da poveća troškove odbrane i da tesno sarađuje u toj sferi zbog pogoršanja bezbednosne situacije u Evropi i svetu, a preporučili su stvaranje evropske armije sa zajedničkim sedištem za planiranje i upravljanje operacijama.
Iako je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini rekla da je razmatranje te ideje počelo posle terorističkih napada u Parizu, mnogi ruski i zapadni eksperti su uvereni da je tome doprinela pobeda nepredvidivog Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD. Njegova pobeda izazvala je konfuziju u EU i primorala je Evropu da radikalno menja geopolitički sistem i smanji zavisnost u sferi odbrane od SAD.
Novoizabrani američki predsednik je još tokom predizborne kampanje nazivao NATO zastarelom organizacijom i pozivao je Vašington da smanji finansijsku podršku Severnoatlantskom savezu.
„Mi trošimo mnogo više od drugih zemalja i treba da razmotrimo to pitanje i smanjimo sredstva koja SAD ulažu u Alijansu“, govorio je republikanac.
„Taj proces formiranja evropske armije ide veoma sporo. Evropski zvaničnici čas kažu da neće stvoriti vojsku, čas kažu da je ona neophodna, naročito zbog toga što je bilo najava da bi Amerikanci mogli da skrate svoj udeo u vojnom budžetu NATO-a, koji trenutno čini čak 80 odsto. Osim toga, njih zabrinjava i mogućnost da će SAD smanjiti svoje vojno prisustvo u Evropi. O tome je govorio i Junker nakon što su bili objavljeni rezultati predsedničkih izbora u SAD, mada lično mislim da do toga neće doći. Sa druge strane, Zapad vodi borbu ne samo protiv terorizma, već i protiv Moskve, pa bi očito toj evropskoj armiji neprijatelj broj 1 bila Rusija. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti i da su skoro sve zemlje EU istovremeno i članice NATO-a. Stoga ako evropska armija bude formirana trebalo bi se pozabaviti pitanjem šta će biti njihova zona odgovornosti i kakvu ulogu će imati u rešavanju globalnih problema i zadataka. U svakom slučaju, ako bi Evropljani formirali svoju vojsku bili bi samostalniji i manje zavisni od Vašingtona. Ali, mislim da će Amerikanci, ipak, izaći u susret Evropljanima i da će i dalje ulagati u budžet NATO-a“, kaže za Sputnjik Vladimir Kozin, ruski politikolog i glavni savetnik Ruskog instituta za strateška istraživanja.
Eksperti podsećaju da je ideja stvaranja Zapadnoevropskog vojnog saveza starija je čak i od ideje stvaranja NATO-a. Sličan odbrambeni savez evropske zemlje su pokušavale da stvore i pre nastanka EU, ali kada je 1949. godine stvoren NATO, u kojem su SAD dobile glavnu ulogu, uticaj Zapadnoevropskog saveza u osiguravanju bezbednosti EU počelo je postepeno da se smanjuje.
U poslednjih 60 godina Evropa nikako nije uspevala da stvori svoj samostalni odbrambeni savez.
Međutim, pitanje stvaranja zajedničke evropske armije podelilo je Brisel. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je još lani pozivao da se stvori zajednička vojska, koja će se suprotstaviti pretnjama koje navodno dolaze od Rusije i drugih zemalja. Velika Britanija se prva usprotivila toj ideji. Međutim, posle nekoliko meseci Britanci su glasali za izlazak iz EU, a to pitanje je ponovo oživelo u evropskoj političkoj diskusiji.
„Evropa se suočava sa rastućim brojem pretnji povezanih sa terorizmom, Rusijom, Bliskim Istokom i Severnom i Centralnom Afriku“, izjavio je bivši ministar inostranih poslova Estonije Urmas Paet, jedan od autora nacrta zakona.
Prema njegovim rečima, bez ujedinjenih oružanih snaga i zajedničkog generalštaba Evropska Unija neće biti u stanju da adekvatno reaguje na te pretnje.
Za razliku od Junkera i Paeta, koji aktivno podržavaju stvaranje evropske armije, šefica evropske diplomatije Federika Mogerini negira nameru Evrope da formira svoju armiju. Ona je sredinom ovog meseca rekla da plan za sprovođenje nove strategije evropske bezbednosne i odbrambene politike ne podrazumeva stvaranje evropske armije, novog štaba, niti teritorijalne odbrane EU.
Neki eksperti takođe smatraju da su reči Junkera „čist blef, jer EU nema novca za stvaranje i modernizaciju ujedinjene armije“.
Stručnjaci takođe navode da EU usklađivanje sa SAD po pitanju odbrane nikad nije ni bilo potrebno — Evropa i sama ima prilično ozbiljnu vojnu mašineriju. Oružane snage Velike Britanije, Nemačke, Francuske i Italije ulaze u 10 najmoćnijih armija sveta. Ukupan sastav vojski tih zemalja se gotovo može uporediti sa snagom ruske armije — u redovima njihovih oružanih snaga ima oko 770.000 vojnika.
Takođe, ujedinjena Evropa ima skoro isti broj konvencionalnog oružja (tenkova, oklopnih vozila, artiljerije) kao i Rusija, mada ima mnogo skromniji raketno-nuklearni arsenal — Rusija ima 7.290 bojevih glava, od kojih je skoro 1.800 u stanju borbenog dežurstva, naspram 300 u Francuskoj i 215 u Velikoj Britaniji.
Kako god bilo, ideja stvaranja „evroarmije“ je, zaključuju eksperti, u suprotnosti sa misijom NATO-a.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozdravio je novu strategiju evropske politike bezbednosti i odbrane i ocenio je da Evropa treba da ulaže veće napore i da više investira u odbranu. Formalno, rukovodstvo Alijanse podržava i pozdravlja vojnu saradnju u okviru EU, ali se protivi dubliranju funkcije NATO-a.
