Još Crkvu da „reformišemo“, pa slobodno možemo da skinemo vrata sa države i ozvaničimo „vilu promaju“. Vojsku smo, naime, „reformisali“ pa sad u njoj postoji i sindikat, a članovi tog Vojnog sindikata održali su danas protest u Beogradu, nezadovoljni socijalnim statusom njihovih pripadnika. Da, da, vojska je štrajkovala. Usred srpske prestonice.
Gladan vojnik — poraz svih
Da se razumemo, ako bismo morali da izaberemo pet najlošijih stvari za neko društvo i državu, među tih pet u samom vrhu bi bila ona da je socijalno stanje u vojsci loše. Ništa gore od gladnog vojnika. I oficira. To je poraz svih.
Država je godinama bila pod sankcijama, ekonomija zemlje krene, pa stane, pa krene… Želja za pomoći vojnim licima postoji, ali materijalnih sredstava je malo. I nije to od juče. Pa baš zbog toga što nije od juče, treba razumeti vojsku. I razumemo je.
Većina vas je gledala film „Država mrtvih“ Živojina Pavlovića prema scenariju Siniše Kovačevića „Janez“, gde zastavnik JNA koja se raspada živi sa porodicom u neljudskim uslovima. Te slike nisu dostojne čoveka. Takvo stanje u vojsci nije sada, ali je bilo dosta godina veoma nalik tome.
Sadašnja situacija je bolja, ali daleko od toga da je dobra. Vojnik (oficir) nema dostojanstvo. Okolnosti su mu ga oduzele.
Vojska je država, ili nije
Međutim, trebalo bi i vojska da razume šta je to vojska. Da se seti da ni srpska vojska iz Prvog svetskog rata nije bila opremljena kao ostale vojske, da su slaninu koristili i kao hranu, i kao lek, i kao sredstvo za higijenu. Vojska bi trebalo da se seti da neki građani posle Prvog svetskog rata, a među njima i vojnici, nisu izlazili na ulicu jer nisu imali šta da obuku. Da, bukvalno tako.
Svakako je prvorazredna senzacija vest da u nekoj državi štrajkuje vojska. Dosad se moglo čuti kad štrajkuju neke javne službe, država tada angažuje vojsku da obavlja posao dok štrajk traje. Vojska je — treba li to uopšte reći — država. Ili barem onaj njen esencijalni deo koji se nikad ne dovodi u pitanje i u koji vlast i građani uvek mogu da se pouzdaju. Vojska je tu kad niko nije tu.
„Generalštab je ’razvlašćen‘, a za sve se pita resorno ministarstvo“, moglo se, kako javljaju agencije, čuti na protestu. Pa zar nije pre nekoliko decenija uvedena civilna kontrola vojske? Generalštab i treba da bude podređen ministarstvu. Tako stoji i u zakonu.
Ali čak i da nije tako, kakve to veze ima sa materijalnim statusom vojnika i oficira?
Ohrabruje odlazak u Predsedništvo
Da, bilo je i ranije vesti o tome da je vojska izašla na ulice, ali to se zove puč.
Dobra okolnost je da su predstavnici Vojnog sindikata prošetali do Predsedništva Srbije i predali pismo upućeno predsedniku Republike, u kojem su od njega zatražili da primeni ustavna i zakonska ovlašćenja i „uzme u zaštitu pripadnike Vojske“.
To ohrabruje i šalje poruku da vojnici, ipak, znaju da ima neko iznad njih.
Kad već to znaju, neka ne budu ono što nisu. Neka sindikata sindikatima, a vojska vojsci i državnim institucijama iznad njih sa kojima mogu da se dogovore. Ulica za vojsku nije rešenje. To nikako ne možemo i nećemo da razumemo. O svemu ostalom možemo da budemo manje ili više saglasni sa njima.
