Stevlić je javnosti bio poznat zbog pokušaja atentata na Josipa Broza, zbog čega je i osuđen na 10 godina zatvora, koje je odslužio u američkom zatvoru.
Rođen je u selu kod Čačka, a Bogoslovski fakultet završio je u Beogradu, odakle je preko Austrije i Italije prebegao u Ameriku.
Prošle godine u intervjuu „Politici“ govorio je o hapšenju pre 40 godina u Čikagu i o tome zašto je učestvovao u atentatu na Tita: „Kao i moji saborci, smatrao sam da je Josip Broz lažni car Šćepan Mali i da ne zaslužuje da vlada Srbijom. Sa druge strane, bio sam svestan da po našoj veri nemam pravo da oduzmem čoveku život, i možda je bolje što se sve završilo kako i jeste. I da smo ga tada likvidirali, ništa se ne bi promenilo“.
Kako je opisao u tom intervjuu, jugoslovenska vlada je tih godina Stejt departmentu u Vašington uputila spisak sa imenima 146 osoba sa zahtevom da ih američke vlasti pohapse.
„Stejt department je odgovorio ovima u Beogradu da ne mogu da hapse toliki narod, to je puk vojske, pa se sve svelo na nas šestoricu: Nikolu Kavaju, Stojiljka Kajevića, Boška Radonjića, Životija Savića, Nikolu Živovića i moju malenkost. Glavna optužba bila je pokušaj ubistva Josipa Broza Tita“.
Inače, po dolasku u SAD radio je u jednoj fabrici u Čikagu, ali je vrlo brzo, kako je ispričao za „Politiku“, kupio restoran sa 70 mesta i sobama za izdavanje i istovremeno počeo da razvija privatni posao sa kućama. „Odmah sam se obreo u našem emigrantskom krugu i brzo postao predsednik Crkvenoškolske opštine Sveti Nikola u Čikagu. Svake godine kupovao sam po jednu kuću dok me 1976. nisu uhapsili agenti FBI“, ispričao je u intervjuu „Politici“.
O suđenju u Čikagu rekao je i ovo: „Kavaja je odmogao i sebi i ostalima. Protiv mene su imali osam tačaka optužbe, Kajevića devet, protiv Kavaje pet tačaka. Moja maksimalna kazna mogla je da bude 65 godina, Nikolina 35. Ali na kraju meni su dali deset, a njega je sudija osudio na 20 godina zato što je svojim jezikom upropastio čitavu stvar“.
