Potpredsednica Socijalističke stranke Srbije i ministarka bez portfelja Slavica Đukić Dejanović kaže da aktuelni politički trenutak u Srbiji karakteriše makroekonomska stabilnost, uz ocenu vrlo strogih finansijskih kritičara da se Srbija stabilizuje, što je početak stvaranja uslova za bolji život građana Srbije.
„Uz to, vrlo značajna komponenta je jedna balansirana spoljna politika, uz poimanje same Srbije kao zemlje od sedam miliona stanovnika uz četiri miliona van zemlje, koja kao takva mora imati kvalitetne odnose i sa EU, i sa Rusijom, i sa Amerikom, i sa Kinom, i praktično, sa čitavim svetom. Mislim da su ta dva segmenta preduslovi da možemo govoriti o političkoj stabilnosti zemlje u koju će investitori razmišljati da dođu. Nažalost, i jeftina radna snaga je jedan od razloga“, kaže Slavica Đukić Dejanović za Sputnjik.
Kao potpredsednica SPS-a kako objašnjavate nedavno napuštanje stranke dela funkcionera i zašto su priče o previranjima u SPS-u česta tema medija?
— Interesovanje medija za SPS je logično. Mi smo druga partija po snazi, u vlasti smo, i kad je bilo planirano da budemo demontirani pre mnogo godina, mi smo preživeli. Imamo svoje stalno biračko telo koje ima poverenja u nas i mediji su opravdano zainteresovani za sva zbivanja. Kad se u nekim drugim partijama dogodi nešto da one više i ne postoje, manje je tekstova nego kad neko odlukom Statutarne komisije bude isključen iz SPS-a, ili kad sam napusti stranku, što je potpuno legitimno. Događalo se da, i odlukama Statutarne komisije i sopstvenim odlukama, neki funkcioneri više nisu sa nama. Želimo im sve najlepše, a kod nas je stanje redovno.
Postoji mišljenje da je SPS, budući da je u poslednjih desetak godina manji partner u vladajućim koalicijama izgubio svoj identitet kao stranka.
— Slažem se da smo manji partner, ali sa ogromnom odgovornošću participiramo u vlasti. To iskustvo koje smo imali od perioda kad je trebalo da nestanemo do današnjih dana govori o tome da je političko iskustvo kroz koje smo prošli zaista omogućilo da budemo koristan partner u interesu Srbije. Da gledamo samo politički rejting i da na osnovu toga procenjujemo da li bismo bili popularniji da nismo u vlasti, bilo bi nam možda lakše i bili bismo popularniji, ali to ne bi bilo odgovorno prema onim biračima kojih ima 400.000 i koji očekuju da SPS doprinosi stabilnosti Srbije, pre svega na ekonomskom i socijalnom planu. U krajnjem slučaju, kad neko na izborima glasa za vas, on očekuje da vi uđete u vlast bez obzira na to koliko teške i nepopularne mere morate donositi, kao što je to sada slučaj.
U medijima se već neko vreme provlači teza o drugoj jakoj struji u SPS-u koju predvodi Branko Ružić i koja je protiv koalicije sa SNS.
— To nije tačno. Branko Ružić je jedan od potpredsednika stranke i on učestvuje u donošenju svih odluka koje je SPS donosio i na svim organima stranke uvek se izjašnjavao kao i mi ostali i jednoglasno smo ocenili da treba da budemo sa SNS-om u vlasti. Njegov individualizam sam u više navrata komentarisala, ali se on ni na koji način nikad nije ticao državne politike i činjenice da smo zajedno sa SNS-om u vlasti.
Kakav je odnos SPS-a sa SNS-om imajući u vidu da se periodično Ivica Dačić prepucava sa, na primer, Zoranom Mihajlović ili Nebojšom Stefanovićem?
— Ja potpuno razumem što pojedini ministri SNS-a u političkim rivalima vide lica sa kojima se ne mogu u svemu složiti, ali svi mi radimo na istim programima za državu i nigde se ne sukobljavamo oko državno važnih tema. To da li svako ima neko svoje viđenje šta je bolje a šta gore, to je jedna tema. Drugo je, evo otkad sam ja u Vladi, da nijedna odluka nije doneta a da nije bila jednoglasna. U pogledu državne politike potpuno smo saglasni — prioritet je Srbija a individualna razmišljanja, stavovi pa ponekad i neki verbalni sukob je nešto što je prirodno i u porodici, a kamoli u Vladi.
Na svim dosadašnjim predsedničkim izborima SPS je imao svog kandidata, ali se u poslednje vreme moglo čuti da će na predstojećim vladajuća koalicija imati zajedničkog. Da li će SPS za šest meseci na predstojećim predsedničkim izborima učestvovati prvi put bez svog kandidata?
— Prerano je o tome govoriti i u ovom momentu niko ne može da vam kaže šta će biti. Ima mnogo logike da imamo jednog, zajedničkog kandidata kao vladajuća koalicija, u interesu stabilnosti Srbije i zbog relativno brzog izbora predsednika. Ono što je činjenica, to je da ako se vladajuća koalicija dogovori oko jednog kandidata, vrlo je verovatno da bi on mogao biti izabran u prvom krugu, što skraćuje sam izborni proces. Ima logike i da se testira raspoloženje građana i da se dogovaramo u drugom krugu kao vladajuća koalicija ako eventualno budemo imali svog kandidata. Ali o personalnim rešenjima niko u ovom trenutku ne razmišlja jer mi prvo treba da realizujemo političke i državne programe do kraja ove godine. Ima vremena da se o tome na stranačkim organima izjasnimo i mi i SNS, i sigurno je da će naše odluke biti komplementarne.
Da li ste Vi lično za kandidata SPS-a ili vladajuće koalicije?
— Meni je interes Srbije na srcu i kad budemo napravili procenu šta je u interesu građana Srbije, to će biti i moja ocena. Odavno sam naučila da razmišljam i o pozitivnim i o negativnim stranama svakog rešenja. A rešenje uvek postoji.
Svedoci smo nemilih scena u Skupštini Srbije poslednjih nekoliko dana. Kao bivša predsednica parlamenta, šta biste savetovali Maji Gojković kako da prevaziđe tu „parlamentarnu krizu“?
— Maja Gojković ima duha, ima pravničko znanje, ima stila i ona to dosta uspešno radi. Parlament je zaista politička arena gde su ljudi vrlo suprotstavljenih mišljenja poslani od građana da kao poslanici zastupaju svoje stavove, i nacionalni parlamenti obiluju atmosferom koja nije baš uvek afirmativna za tako značajno zakonodavno telo. U svakom slučaju, prekidi sednica kad dođe do usijanja, jesu jedan metod koji Maja već koristi. Drugi metod je, a to je poruka mojim bivšim kolegama poslanicima — može se sve rešiti rečima. Ne mora se hodanjem, pljuvanjem, odnosno nedostatkom pravih argumenata na verbalnom planu, ispoljavati nesaglasnost sa onima koji ne misle isto, na brutalan način, jer to šalje, ipak, jednu jako ružnu sliku.
KAKO ZAUSTAVITI ODUMIRANJE SRBIJE
Nedavno ste najavili osnivanje Demografskog saveta i nove mere koje bi trebalo da dovedu do sprečavanja bele kuge. Koje su ključne mere koje nameravate da preduzmete u kratkom roku?
— Ključne mere se svode na dve velike grupe. Jedan deo mera je vezan za ekonomske podsticaje, ali nije sve u ekonomiji. Jedan od ciljeva je stimulisanje roditeljstva na način da će se usaglašavati obaveze roditelja sa radnim vremenom. Stimulisanje rađanja će morati da bude i pomalo marketinška aktivnost, dakle kampanja vezana za značaj rađanja i za činjenicu da je to jedno od najznačajnijih nacionalnih pitanja, uključiće i nauku i struku ali i ljude iz javnog života koji će ličnim primerima učestvovati u svemu ovome. Pored ekonomskih mera, jako je važna i edukacija na planu reproduktivnog zdravlja, promena školskih programa posebno u predškolskom periodu jer obrazovanje i vaspitanje u tom periodu mora biti takvo da možda bate i seke požele već za Novu 2017. da ih bude više u porodici.
Mislimo da poseban segment mora biti saradnja sa poslodavcima i konkretna zabrana diskriminacije na delu, koja ipak postoji kada je u pitanju majka ili buduća majka koju poslodavac i dalje nerado vidi kao svog radnika, a ona je u stvari najvažniji element ovog društva.
Kako mislite da napravite taj kompromis sa poslodavcima, koji gledaju samo profit.
— Da, poslodavci uglavnom vode računa o profitu, ali i njihova društvena svest mora biti takva da imaju društvenu odgovornost u zemlji u kojoj stiču profit i moraju se uključiti u određene nacionalne programe. Moraju imati svest o tome da će imati bolje proizvođače ako zdravoj mladoj ženi ili muškarcu kao (potencijalnim) roditeljima obezbede jedan dan u toku godine kad će uraditi čeking svog zdravstvenog stanja i tako obezbediti sebi bolje zdravlje. To je jedan zajednički interes nas koji radimo na populacionoj politici i njih kao poslodavaca koji hoće da imaju profitabilnog radnika.
Ali poslodavci razmišljaju da je u zemlji sa ovakvom nezaposlenošću lako naći zamenu za svakog radnika.
— Da, ali mi mislimo da će i u zakonska akta ipak morati da uđe i obaveza poslodavca da se njegova socijalna odgovornost ogleda u tome da negde pri istim uslovima, mladi ili samohrani roditelji, zapravo ne budu degradirani i da ostvaruju svoje pravo na rad. Kontrolni mehanizmi moraju biti i u zakonodavstvu i u privrednim subjektima. Od poslodavaca ćemo možda i zakonski tražiti da uloga roditelja bude uklopljena u radno vreme.
