Nemile scene iz Skupštine Srbije, koje su obeležile kraj protekle nedelje, izazvale su mučninu kod najvećeg broja građana. Iako su se građani Srbije od ponovnog uspostavljanja višestranačja pre nešto više od četvrt veka svačega nagledali u parlamentu (od lomljenja inventara preko psovki i gađanja cipelama do fizičkih obračuna), poslednja dešavanja, nazvana „slučaj Rističević“, u delu javnosti se doživljavaju kao najveća kriza parlamentarizma od 1990.
Šta može predsednica Skupštine
I dok su se vlast i opozicija međusobno optuživale za krizu u parlamentu, predsednica Skupštine Maja Gojković je rekla da će razmisliti da li ovakav saziv parlamenta „zaslužuje da predsednik bude neko ko bolje razume parlamentarizam u 2016.“
Gojkovićeva je rekla i da neće zakazivati sednicu Kolegijuma da bi se osudilo ponašanje jednog poslanika, ocenivši da bi se na njega prenela atmosfera od petka i da to ne bi doprinelo da se nađe rešenje za nastavak rada.
Podsetimo, Kolegijum je telo koje saziva predsednik Narodne skupštine radi koordinacije rada i obavljanja konsultacija u vezi sa radom Narodne skupštine, a čine ga predsednik i potpredsednici Narodne skupštine i predsednici poslaničkih grupa.
Predsednica Skupštine, inače, ima širok spektar ovlašćenja, među kojima su i, kako se precizira na sajtu srpskog Parlamenta, da „donosi pravila o radu Kolegijuma Narodne skupštine, nakon konsultacija sa članovima Kolegijuma“. Ovlašćena je i da: daje reč govornicima; može da prekine sednicu i odredi nastavak sednice; odlučuje o korišćenju prava na repliku; daje objašnjenja u vezi sa ukazivanjem na povredu Poslovnika; u održavanju reda na sednici izriče mere — opomene, oduzimanja reči ili udaljenja sa sednice i određuje pauzu dok se red ne uspostavi.
Međutim, nigde nije precizirano po kojim se kriterijumima, kada i za šta izriču opomene, što predsednicu Skupštine istovremeno i ograničava, i daje joj odrešene ruke, jer nema jasno definisanih mehanizama za tu procenu. S druge strane, i opoziciji otvara mogućnost da, kad god joj je to zgodno, predsednicu Parlamenta optuži za samovolju.
Ko je prvi počeo
Sednica Skupštine je, danas kako-tako nastavljena, a za sad nijedna od strana ne namerava da „spusti loptu“.
Zoran Babić, bivši šef poslaničkog kluba SNS-a u Skupštini Srbije, kaže za Sputnjik da ne vidi krizu u Skupštini Srbije.
„Vidim samo nemile scene koje izazivaju oni koji ne mogu da prihvate činjenicu da zbog svoje nesposobnosti, nemarnosti, neznanja i bahatosti nemaju podršku građana Srbije, a sada sve to pokušavaju da vaninstitucionalno preotmu i da jednim siledžijstvom prema predsednici Parlamenta, ali i prema ostalim kolegama i koleginicama, dobiju ono što im ne pripada i ono što im građani nisu dali. Vidim samo tu vrstu siledžijstva nad Parlamentom i nad građanima i, na kraju krajeva, i nad izbornim rezultatima, što je protivno i Ustavu i demokratskim tekovinama“, ocenio je Babić.
S druge strane, Gordana Čomić, bivša potpredsednica Skupštine Srbije iz DS-a, za Sputnjik kaže da je dijalog najsigurnija strategija za prevazilaženje neprijatnih scena.
Nevolje s Poslovnikom
Na pitanje da li bi eventualna promena Poslovnika dovela do manje mučne atmosfere u parlamentu, Čomićeva je odgovorila:
„Nema Poslovnika koji može da vas spreči, ako vam je strategija, kad ste većina, da sprečavate manjinu, ili, ako ste manjina, da pokušate da se izborite za svoja prava. U pitanju je zrelost i kultura političkog dijaloga“, ocenjuje Čomićeva.
Babić, međutim, primećuje „da onima koji su kreirali taj Poslovnik, sad odjednom on ne odgovara“.
„Je li to naknadna pamet. Jesu li se naknadno dosetili da ga nisu pravili kako treba. Poslovnik, kao i svi ostali zakoni moraju da se poštuju. SNS, poslanička grupa SNS-a i predsednica Narodne skupštine poštuju poslovnik i ja tu ne vidim problem u Poslovniku, već u njegovom nepoštovanju i to baš od onih koji su ga pisali", smatra Babić.
Ugledajmo se na Crnogorce
Na pitanje kako prevazići nemile skupštinske scene s kraja prošle nedelje, Babić odgovara: „Radom, radom i samo radom — svim onim čemu je posvećena SNS i Aleksandar Vučić“.
Čomićeva, s druge strane, smatra da bi sazivanje Kolegijuma Narodne skupštine ili sastanka šefova poslaničkih grupa bio najsigurniji mehanizam dogovora o radnoj atmosferi. „Uz to, potrebno je da svi imamo zrelost i disciplinu za politički dijalog“, dodala je ona.
Čomićeva kaže da bi se nemile scene u Skupštini mogle izbeći primenom odredbi Poslovnika „koje nas sve obavezuju“.
„To je pitanje samopoštovanja nas narodnih poslanika, to je pitanje našeg integriteta i poštovanja institucije u kojoj radimo za građane Srbije. Neko kaže da je čovek stil, pa kaže i da je nepoštovanje politički izraz, međutim, na dugi i na kratki rok, ništa drugo sem dijaloga, dogovaranja i poštovanja procedure ne može dati rezultat. To je moje iskustvo“, kaže Čomićeva.
Prema njenim rečima, do pristojnih rasprava moglo bi doći ukoliko bi se u Parlamentu usvojio Etički kodeks, kao što je to urađeno pre skoro dve decenije u crnogorskoj skupštini, koji ne bi bio obavezujući, ali pridržavanjem njegovih odredbi poslanici dokazali da poštuju i skupštinu i građane koji su ih birali.
Inače, tokom današnjeg zasedanja predsednica parlamenta Maja Gojković najavila je da će zakazati sednicu Kolegijuma na kojoj bi se razgovaralo o budućem radu.
